„Agenti su ušli u prostorije stranke i podmetnuli letke…“: Političke igre u poslednjim danima Kraljevine Jugoslavije

„Milan Stojadinović nameravao je nakon pada svoje vlade da se povuče u miran život i da se odmori od četvorogodišnjeg rada“, piše u izveštaju komunističkoj policiji 7. septembra 1945. godine njegov brat Dragomir Stojadinović.

Na dvadesetak strana, uhapšeni Dragomir, bivši glavni urednik dnevnog lista „Vreme“, objašnjava sve političke igre u Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata. Za sudbinu brata on najviše okrivljuje Stojadinovićevog naslednika Dragišu Cvetkovića.

„Malo po malo stvarao se jaz između nove vlade i Stojadinovića dok on najzad nije zauzeo otvoreno opozicioni stav. U januaru 1940. Stojadinović je sa svojim političkim prijateljima, među kojima je bilo više od stotinu narodnih poslanika i 20 senatora, obrazovao političku stranku…“, počinje Dragomir ispovest udbašima.

„Ovo je Cvetkovića nerviralo pa je na sve načine pokušao da omete rad Stojadinovića i njegove grupe. Policijski agenti stalno su se muvali i ulazili u prostorije stranke, tobož kao pristalice, a stvarno da motre šta se radi. Drugi agenti su legitimisali ljude na ulazu pokušavajući da ih zastraše.

„Polovinom marta 1940. održana je zajednička večera kod ’Zanatskog doma’, na kojoj je prisustvovalo oko 300 političkih prijatelja Milana Stojadinovića, među kojima veliki broj najuglednijih privrednika u zemlji i iz Beograda. Na ulazu je bilo nekoliko policijskih agenata, pod izgovorom bezbednosti moga brata, a stvarno da beleže imena prisutnih. Svakako da je i u sali za večerom bilo više špijuna. Tokom večeri palo je više zdravica odnosno političkih govora. Stojadinoviću su priređene ovacije.

„Ovaj slučaj razbesneo je Cvetkovića zbog čega je smenjen tadašnji šef Opšte policije UGB Bogdan Banković. Tako mi je on pričao: Dragiša je bio strašno ljut i zahtevao je da rasturim skup i pohapsim učesnike. Ja sam odgovorio da ne mogu da pohapsim celu čaršiju…

Nekolicinu priređivača ove večeri pozvala je policija na odgovornost zbog neprijavljivanja zbora, kasnije, 1. aprila 1940, Cvetković je održao opširan govor u Skupštini i Senatu i tvrdio kako Stojadinović nije imao razumevanja za rešenje hrvatskog pitanja i kako je hteo da fašizira zemlju.

Stojadinović je poslao ’Politici’ odgovor, ali nisu smeli da ga objave, pa smo štampali letak. U odgovoru Stojadinović je objavio jedan telegram u kome mu Cvetković, tada na lečenju u Švajcarskoj, kratko pred pad Stojadinovića, čestita sjajnu pobedu na izborima i želi dugu i srećnu vladu.

Zatim je citirao Dragišin govor u Negotinu pred decembarske izbore u kome je ovaj novopečeni prijatelj Hrvata nazvao izdajnikom svakog ko bude glasao za Mačeka. Dalje se pominje da je baš Dragiša Cvetković bio taj koji je ispoljio fašističke tendencije, on je bio taj koji je svojoj radničkoj organizaciji „Jugoras“ zaveo plave uniforme, plave košulje i fašistički pozdrav. Na kraju, pomenuta je knjiga profesora Dvornikovića pod navodima „Karakterologija Jugoslavije“, gde je uz fotografiju i tri karikature Dragiše Cvetkovića ovaj političar obeležen vrlo nepovoljnim karakternim osobinama…“

Razume se da je ovo još više ogorčilo Cvetkovića, koji je odlučio da internira Stojadinovića. Za to mu je, ipak, bio potreban pristanak kneza Pavla, i da bi to postigao, poslužio se jednim trikom.

„U prostorije Srpske radikalne stranke pri pretresu 17. aprila 1940. podmetnuta su dva plakata sa po 70 letaka kratke sadržine. Pretres je bio u dva sata po podne kada u redakciji nije bilo nikoga osim jednog studenta. Bilo je šest policijskih agenata pod vođstvom Svetozara Vujkovića (kasnije šef logora na Banjici). Za svedoke su uzeti neki prolaznici – lekar i kućepazitelj. Prilikom pretresa student je naročito motrio da neko od agenata nešto ne podmetne, i tako je spazio jednog agenta kada je iz kaputa izvadio paket i stavio ga iza ormana. Ovaj gest je primetio i lekar. Drugi paket je stavljen u jednu otvorenu fioku od pisaćeg stola, ali nije primećeno ko ga je i kada stavio, verovatno isti agent i to za vreme dok se student objašnjavao oko tobož pronađenog paketa iz ormana. Ova stvar je izvedena vrlo nevešto, agent je bio vrlo nespretan pošto je uhvaćen na delu. Zatim, vrlo je naivno verovati da bi se tako važni leci držali skriveni iza ormana, gde ih momak može opaziti prilikom čišćenja, a isto tako da se drugi paket drži u otvorenoj fioci kada je u stolu bilo i zaključanih fioka s znatno nevažnijim stvarima.

Student je zato odbio da potpiše zapisnik tvrdeći da su leci podmetnuti i da je to svojim očima video. Lekar je u zapisnik uneo ogradu da je paket s lecima video na stolu kad ih je jedan od agenata stavio ali da ne može da svedoči da li su nađeni u prostorijama ili uneti spolja. Jedino je kućepazitelj potpisao zapisnik bez ograde onako kako su ga policajci sastavili. Interesantno je da je pretres vodio Vujković, šef komunističkog odseka UGB, a ne neko drugi.

„Na vest o pretresu i pronađenim lecima sakupio se veći broj pristalica, tako da su sve prostorije, pa i hodnici, bili puni. Nešto pre sedam uveče došla su dva policajca i povela mog brata u njegovu vilu radi pretresa. U isto vreme smo i nas nekolicina obavešteni da nas čeka policija i da dođemo kućama. Kod Stojadinovića je pretres trajao do pola jedan uveče, a učestvovalo je oko 50 agenata. Rezultat, kao i kod svih nas, bio je negativan, što je i zapisnički konstatovano.

„Sutradan, 18. aprila, uprava grada saopštila je mom bratu da ne napušta stan. Tada sam se i ja zatekao kod njega i od onda, evo, gotovo pet i po godina nismo se više videli.

„Pri povratku zatekao sam u stanu poziv UGB da se 19. aprila u podne javim odeljenju opšte policije. Tada sam se prvi put upoznao sa sadržinom letka, pod naslovom ’Braćo Srbi’ i potpisom ’jedan patriota’, a neimenovani pisac je upozoravao javnost na opasnost u koju srlja Jugoslavija.

„Na jednom mestu se veli ’Vladu Cvetković–Maček podržava knez Pavle rođen u inostranstvu, a koji nema ni kapi Karađorđeve krvi’. Sve mi je odmah bilo jasno. Ceo letak bio je napisan zbog tih nekoliko reči, u kojima se jasno pravila aluzija na verziju da knez Pavle nije sin kneza Arsena.

„Letak tobož izdat i rasturan od Milana Stojadinovića trebalo je kod kneza da raspiri još veću mržnju i da ga navede na krupne odluke. Verovatno da se tu nije radilo samo o interniranju, već i o nečem mnogo važnijem. U tome je Dragiša uspeo, knez je bio pogođen u najosetljiviju tačku.“

To je bio kraj Milana Stojadinovića… A uskoro i Kraljevine Jugoslavije…

Iz knjige Veljka Lalića „Milan Stojadinović: Ekonomski reformator ili profašistički premijer“, druge u ediciji „Velike biografije: Političari i revolucionari“. Edicija od pet knjiga se sada po specijalnoj akcijskoj ceni može naručiti na sajtu Nstore.