I kao što za sankcije Vulinu nije bila bitna droga, već neuvođenje sankcija Rusiji, tako i za smenu Baste nije bio bitan njegov ekstravagantan poziv članovima Brnabićkinog kabineta da se priključe protestima „Srbija protiv nasilja“, već Bastin jasan stav oko evropskih integracija, i usklađivanje politike Srbije sa EU – odnosno uvođenje sankcija Rusiji. Da Basta nije bio smenjen, bio bi ozbiljno podriven integritet koalicionih Vučićevih partnera – pre svega Palmine Jedinstvene Srbije, ali indirektno i još bitnije – integritet Dačićeve SPS. To (integritet) nije nebitno, ali da su Bastini stavovi istovremeno i Vučićevi ne bi se integriteti mnogo pitali.
Na dan početka NATO agresije na Srbiju 24. marta ove godine na osnovu naslova Politike saznali smo da postoji i „agresija koja teče“. I koja se vodi drugim sredstvima. Do tada se uglavnom govorilo o „revoluciji koja teče“. Tako sam ja bar učio u školi za onu našu – socijalističku. Kao što i Miloševićeva „obojena – AB revolucija“ i dalje „teče“ (borba protiv lažne elite, odbrana nacionalnih interesa), Vučićevi sledbenici veruju da je i Peti oktobar nešto što „teče“ pa otuda treba biti stalno na budnosti (kako su to komunisti znali reći)…
CEO TEKST PROČITAJTE U 601. BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 20. JULA.
DIGITALNO IZDANJE JE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
