Jednog jutra početkom oktobra dogodila se strašna scena na plaži u Zapadnoj Australiji – ajkula je napala surfera. Vlasti su podigle dronove, službe za spasavanje su pokrenule čamce i glisere, lekar su čekali na obali. Posle nekoliko dana potrage pronađena je njegova daska za surf, ali telo surfera nikada nije pronađeno. Zaveden je kao sedma žrtva napada ajkule ove godine u Australiji, a toliki broj nije zabeležen 86 godina, piše CNN.
Napadi su se ove godine dogodili u više australijskih država, uključujući i Kvinslend i Novi Južni Vels. Među njima je i ronilac za koga se veruje da ga je napala velika bela ajkula. Njeogov telo, takođe, nije pronađeno.
Čisto da bi bilo jasnije o čemu je reč, tokom 2019. godine nije zabeležena nijedan smrtni ishod napada ajkule. Ranijih godina bi se to dgodilo jednom ili dva puta godišnje.
Poslednji put je zabeleženo sedam smrtnih slučajeva još 1934. godine, a najviše ikada je zabeleženo 1929. godine kada je bilo 9 slučajeva.
„Dugogodišnji prosek je jedan tragični slučaj godišnje, tako da nema sumnje da je sedam fatalnih napada mnogo“, rekao je Kulum Braun, profesor bioloških nauka.
E sad, stoji i činjenica da ukupan broj napada nije porastao, ove godine je zabeležen 21 incident, što je u korelaciji sa prethodnim godinama. Razlika je samo u smrtnim ishodima.
Postoji više mogućih objašnjenja, piše CNN.
Nekoliko stručnjaka je istaklo da se ova vrsta statistike prosto menja iz godine u godinu i da ovog puta može da se govori prosto o nedostatku sreće.
Međutim, postoji još jedan mogući krivac – klimatske promene. Okeani se zagrevaju, kompletni ekosistemi se urušavaju i moraju da se prilagode novim okolnostima. Ribe migriraju na mesta na koja nikada nisu išle, pa tako i ajkule prate taj tok i u većem broj use kreću prema obalama.
Na kopnu, australijska klimatska kriza je dovela do ogromnih požara i jedne od najvećih suša ikada zabeleženih. Ali, klimatska kriza udara i na okean. Jugoistok Australije je prvi na udaru klimatskih promena – temperature vode se zagreva toliko da je oko četiri puta veća nego što je globalni prosek.
Veliki koralni greben (The Great Barrier Reef), najveći koralni greben na svetu – morski ekosistem na istočnoj obali Australije pretrpeo je takve udarce klime da je više od polovine korala izumrlo.
„Svedoci smo da se veliki ekosistemi pomeraju ili da izumiru“, rekao je Braun.
Ova dinamika uz rast temperature može da bude jedan od razloga zašto se ajkule pomeraju bliže ljudima.
„Neke ajkule vole topliju vodu, pa provode više vremena u južnim vodama“, rekao je Robert Harkort, istraživač i i direktor Makvaris morske istraživačke grupe.
Moderne tehnologije i poboljšana medicinska nega, s druge strane, dovele su do toga da poslednjih godina broj tragičnih slučajeva opada i zbog toga je ovaj rast od sedam žrtava anomalij, rekao je Harkort.
Ako se klimatske promene stave na stranu, sreća zaista može da bude jedan od faktora.
„Imalo smo nekoliko slučajeva gde je za dalku izbegnuto najgore prethodnih godina i gde su žrtve napada preživele samo zato što su medicinski radnici bili u blizini kada se to dogodilo“, dodao je Braun.
Mnogo toga zavisi i gde ajkula ujede.
„Jedan centimetar ulevo, ako ste ugriženi za nogu, i možete preminuti za nekoliko sekundi ili najviše nekoliko minuta“, kaže Harkort. „A recimo, jedan centimetar udesno, dobićete ružan ožiljak, biće to strašan bol, i ako ne padnete u šok od napada velike su šanse da ćete preživeti“.
Još jedan faktor bi mogao da bude i to što ljudi ove godine zbog pandemije koronavirusa – i rada od kuće – više vremena provode na plaži i u moru, a samim tim igrom brojeva povećava se teoretska šansa da nalete na ajkulu, dodao je on.
„Ne možemo da izvučemo zaključak samo na osnovu jedne godine, ali nema sumnje da ulazimo u period nepoznanica“, rekao je profesor Braun. „Sve što smo znali o distribuciji vrsta i kako se odnosima prema njima možemo da zaboravimo. Šta god da dolazi u budućnosti biće nešto novo“.
Tagovi
