Gotovo 50 godina nakon što je odbila Oskara u ime Marlona Branda zbog odnosa američke filmske industrije prema Indijancima, Sašin Litlfeder je u subotu odlikovala Akademija filmskih umetnosti i nauke. 

U dirljivoj ceremoniji u Los Anđelesu ispunjenoj pesmom i plesom, Akademija se javno izvinila Litlfeder koju su aktivisti slavili nakon njenog protesta, dok ju je filmski svet ocrnio.

Litlfeder, koja je Apač i Jaki, izviždana je na dodeli Oskara 1973, prvoj koja je emitovana uživo širom sveta, dok je u ime Marlona Branda objašnjavala zašto on ne prihvata Oskara za glavnu mušku ulogu u „Kumu“.

U subotu je prepunom gledalištu u novootvorenom muzeju Akademije rekla kako je stigla na ceremoniju samo nekoliko minuta pre nego što je izašla na pozornicu jer je Brandu trebalo toliko dugo da napiše svoj govor o neprihvatanju nagrade.

„Otišla sam gore, poput ponosne Indijanke s dostojanstvom, hrabrošću, gracioznošću i poniznošću“, rekla je, prenosi N1.

„Znala sam da moram govoriti istinu. Neki ljudi to mogu da prihvate, a neki možda neće“, dodala je.

Na pozornici su je dočekali norveška glumica Liv Ulman i zvezda „Džejmsa Bonda“ Rodžer Mur. Oni su joj uručili statuu koju je odbila da primi.

Prema strogim uputstvima Akademije, govor ne bi trebalo da traje duže od 60 sekundi, a ona je umesto toga održala improvizirano dostojanstveno obraćanje.

Istakla je da je veteransku zvezdu vesterna Džona Vejna trebalo da spreči da je fizički napadne dok je napuštala pozornicu.

Litlfeder, članica Ceha filmskih glumaca, nakon toga je teško pronalazila angažmane u Holivudu, a reditelji su bili upozoreni da je ne zapošljavaju.

„Nikad nije kasno“

Bivši predsednik Akademije Dejvid Rubin, koji je napisao izvinjenje ranije ove godine, održao je govor o „emocionalnom teretu“ koji je nosila Litlfeder, istakavši da je njena karijera patila.

„Predugo je hrabrost koju ste pokazali bila nepriznata. Zbog ovoga nudimo i naše najdublje izvinjenje i naše iskreno divljenje“, poručio je.

Rubinovo izvinjenje dolazi u trenutku kada se filmska industrija obračunava sa onim što neki smatraju kulturom seksizma, rasizma i nekažnjivosti.

„Akademija i naša industrija nalaze se na prekretnici“, rekao je Rubin u subotu.

Muzej, koji je otvoren prošlog septembra, obećao je da će se suočiti s „problematičnom istorijom“ Oskara, uključujući rasizam.

Obrađuje se i slučaj Litlfeder.

Godine 2019. zvezda filma „Poslednji Mohikanac“ Ves Stadi postao je prvi indijanski glumac koji je dobio Oskara.

Prva indijanka koja je dobila Oskara bila je Bafi Sejnt Mari – za najbolju originalnu pesmu 1983.

Na pitanje novinara uoči ceremonije kako se oseća što je morala toliko dugo da čeka da čuje reč „oprosti“, Litlfeder je rekla da za izvinjenje nikada nije kasno.

https://www.nstore.rs/product/elektronsko-pdf-izdanje-nedeljnika-br-557-od-15-septembra/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.