„Nije ranije bilo znatno manje obolelih od demencije nego sad, ali smo mnoge od njih pogrešno dijagnostikovali. Ako nešto umanjuje taj naš stručni ‘greh’ od pre 20 i više godina jeste činjenica da nismo imali šta da ponudimo, u smislu terapije, ni onima koje smo tačno dijagnostikovali i prepoznali“, rekao je u intervjuu za „Novosti“ predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Vladimir Kostić, dugogodišnji direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije.
Uz napomenu da iznoseći ovakav stav ne kritikuje nikoga, jer lično u svom lekarskom veku pripada obema epohama, akademik Kostić kaže da uzrok većeg broja dementnih treba tražiti i u činjenici da se životni vek produžio, i da je ranije bilo manje onih koji su „pregazili“ 75. godinu, kada se i demencija uglavnom ispoljava.
„Dijagnostički kriterijumi su u međuvremenu rafinirani do te mere da često samo na osnovu kliničkih parametara uspešno identifikujemo skoro 90 odsto pacijenata“, kaže akademik Kostić.
„Od nekog oblika demencije u svetu boluje 50 miliona ljudi. Za 20 godina taj broj će se udvostručiti, pa se 2050. godine očekuje između 130 i 150 miliona onih koji će se suočiti sa nekim od problema lošeg pamćenja i rasuđivanja“, rekao je Kostić.
Na pitanje da li naš zdravstveni sistem ima dovoljno stručnjaka za ovu vrstu patologije, akademik Kostić je kazao da će se zdravstveni sistemi većine evropskih zemalja, pa i Srbije, morati da se prilagode starenju društva.
„… uključujući i edukaciju medicinskog osoblja, shodno strukturi bolesti i poremećaja u višim starosnim grupama, specifičnostima njihovog odgovora na lekove, ali i čitav niz socijalno-psiholoških fenomena vezanih za starost. Na primer, depresija, česta kod starijih osoba, sama po sebi značajan je pojedinačni faktor rizika za razvoj demencije. Naravno i sam bih voleo da nam je pedijatrija mnogo neophodnija specijalizacija od stručnjaka za gerijatriju, ali, sem nekoliko centara u tercijarnim ustanovama koje pokrivaju mali segment potreba, nemamo dovoljno stručnjaka za ovu oblast. To se, srećom, može popraviti i to relativno brzo“, rekao je Vladimir Kostić.
Govoreći o tome ima li novih teraprija u svetu za lečenje demencije, Kostić je rekao da novih lekova koji bi odmah mogli da se puste u terapijsku arenu, nema.
„Od 1998. godine klinički je ispitivano oko 150 molekula, ali su samo četiri pokazala izvesnu, svakako ne magičnu efikasnost u lečenju simptoma demencije. Ipak, oblast demencije je jedna od najživljih i najuzbudljivijih oblasti neurologije kada su u pitanju pretklinička istraživanja lečenja ne samo simptoma, već i mehanizama razvoja bolesti“, naveo je Kostić.
Tagovi
