„Ako bi znali malo više o Igoru Mandiću, rekli bi da je on jedan veliki kozer, osoba koja je sedam puta preispitivala istinu“: Kako se novinar Aleksandar Stanković oprostio od „poslednjeg Jugoslovena“

Novinar Aleksandar Stanković izjavio je da je nedavno preminuli novinar i književni kritičar Igor Mandić „neke stvari izricao samo da bi nervirao okolinu“, kao i da ga „nisu razumeli ljudi koji znaju malo o životu“.

„On je i sam govorio da mu trebaju priznanja za života, govorio je ‘je*e mi se šta će biti kad umrem’. Živeo je na 12. spratu jednog solitera sa svojom ženom Slavicom. Preminuo je u nedelju, nakon što se dobro najeo školjki i šampanjca. Uživao je u malim stvarima do poslednjeg trenutka, on se ne bi ni snalazio u nekim dvorima, jako je držao do svoje intime, pisao je na mašini“, kaže Stanković, a prenosi N1.

Kako je rekao, „mislio je da je poslednji Jugosloven bio Đorđe Balašević, ali možda je to bio i Igor Mandić“.

„Premda je on rušio Jugoslaviju, a posle ju je i gradio. On je za mene bio lik, čovek koji me je inspirisao da radim ovaj posao. Između ostalog njemu sam se uvek obraćao kada sam razmišljao šta i na koji način govoriti, kako i na koji način se obraćati publici u Hrvatskoj, ali s obzirom da se radi o čoveku koji je toliko bio hrabar u svojim delima i rečima, na neki način kao kamen i kao stena, moram priznati da mi je često bio uzor“, kaže Stanković.

Neke stvari je, dodaje Stanković, izricao samo da bi nervirao okolinu.

„Svojevremeno je u jednoj emisiji rekao da misli da bi federaciju trebalo obnoviti, to je rekao javno, a onda mi je nakon emisije rekao da je to rekao samo da bi iznervirao one kojima je država sve i nacija sve“, kaže on.

Istakao je da Mandića nisu razumeli ljudi koji znaju malo o životu.

„Ako bi znali malo više o Igoru Mandiću, znali bi da je on jedan veliki kozer, osoba koja je sedam puta preispitivala istinu, osoba koji samog sebe nije doživljavao ozbiljno, ali je mišljenje drugih o sebi doživljavao ozbiljno, lik kojeg je trebalo temeljno proučavati. Držao se devize da samo budale ne menjaju svoja mišljenja, ali neko temeljno razmišljanje o životu nije menjao. Pisao je književne kritike, poslednju je objavio u subotu u Zagrebu“, kaže Stanković.

Kako je Stanković rekao za Mandića, „bio je pomalo težak čovek“.

„Mene je voleo, moram priznati da ja nisam imao nekih problema s njim. Prvi put kad mi je dolazio u emisiju, tražio je novce, posle toga, naredna tri puta je rekao da samo meni nije tražio novce, što mislim da nije bila istina“, rekao je Stanković.

Citirao je jednu Mandićevu izjavu u kojoj se izvinjava što nije umro ranije i priča kako je 16 godina odvajao pare za sahranu, a onda podigao sve i počastio se biftekom i vinom.

„U vremenima Jugoslavije je u jednom trenutku bio jako zdvojan što se tiče Jugoslavije i činjenice da svi živimo zajedno, ali pod izvesnom opresijom, međutim, kad je Jugoslavija raspala, on je okrenuo ploču i u inat većini govorio da je ta Jugoslavija bila bolja zajednica. Dobrice Ćosića se nije odrekao ni kad se u devedesetim ispostavilo da on nije ono što smo u Hrvatskoj mislili da je“, kaže Stanković.

Kaže da se „Mandić izvinjavao što nije umro na vreme“.

„On je to planirao negde u 76. godini da se dogodi, jer prosečni belac živi u EU oko 76, 77 godina“, rekao je Stanković.

Govorio je i o reakcijama u Hrvatskoj.

„Recimo naslovnica Jutarnjeg lista je tri četvrtine Igor Mandić, on je bio njihov kolumnista do poslednjeg dana. Veliki su odjeci u hrvatskoj javnosti, vrlo su se opširno i temeljito posvetili činjenici da čoveka više nema. On je i sam govorio da mu trebaju priznanja za života, govorio je ‘je*e mi se šta će biti kad umrem’. Živeo je na 12. spratu jednog solitera sa svojom ženom Slavicom. Preminuo je u nedelju, nakon što se dobro najeo školjki i šampanjca. Uživao je u malim stvarima do poslednjeg trenutka, on se ne bi ni snalazio u nekim dvorima, jako je držao do svoje intime, pisao je na mašini“, kaže Stanković.

Pesmu „Igor Mandić na mjesecu“ Stanković je napisao Mandiću.

„Slavio je 70. rođendan u Zagrebu, pozvao me da dođem i da nešto napišem o njemu. Onda sam mu ja napisao pesmu koja otprilike završava sa time da i kada se sve sruši, slomi i nestane, da će Igor Mandić biti jedini čovek koji će da ševi i na mesecu. Onda mi je Predrag Lucić predložio da to bude i naslov zbirke, pitao sam Mandića, on je odmah rekao da može. Nikad nije bio ni lažno skroman. Moj odnos sa njim zapečaćen je ovom pesmom“, kaže Stanković.