Ako je gas Putinovo oružje protiv Evrope, čime Stari kontinent može da odgovori?

Uz malo apetita u Evropi za daljim talasom sankcija Rusiji, a nakon što je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok podigla izglede za narodni ustanak u Nemačkoj ove jeseni zbog cena gasa, Ukrajina i njeni saveznici su fokusirani na pooštravanje postojećeg spektra sankcija, a ne i za iznošenje radikalnijih predloga. U zaobilaženje sadašnjih sankcija može biti uključeno čak 20 zemalja, tvrdi zvanični Kijev, a prenosi Gardijan u svojoj analizi.

Kako se navodi u tekstu, Ukrajina ne može a da ne bude nervozna što će narodna pobuna na koju je Berbokova upozorila značiti „podršku ratu“.

„U Ukrajini se Putin bori raketama i tenkovima, u Evropi se bori sa cenama gasa“, kaže ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

Andrej Jermak, vodeći savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, očigledno je oprezan u pogledu toga kako se može promeniti percepcija javnog mnjenja i kaže da bi bila greška dozvoliti da se rat odvuče u zimu.

„Rat mora da se reši ove godine“, smatra Jermak.

On se nada da će ljudi Milana i Berlina ceniti evropske slobode više od cene gasa. Međutim, čak i čvrsta politička podrška Ujedinjenog Kraljevstva Ukrajini mogla bi da bude dovedena u pitanje ako računi za energiju u januaru dostignu 500 funti mesečno. To je, kako se primećuje u analizi Gardijana, test izdržljivosti, u kojem dva takmičara igraju po različitim pravilima. Na kraju krajeva, Putin ne mora da sluša javno mnjenje – on sam odlučuje.

Pretpostavlja se da će Putin nastaviti da zatvara slavine za gas koristeći razne izgovore u nadi da će Evropa paničiti. Tako je u sredu ruska energetska grupa Gasprom smanjila protok gasa kroz gasovod Severni tok 1 na oko jednu petinu kapaciteta. Evropske ceneu protekloj godini su do sada porasle devet puta.

Dakle, u ovom masovnom hibridnom ratu, i uoči zimske krize, Evropa priprema svoju odbranu na svim frontovima u nadi da će njena skladišta biti spremna za zimu. Evropa pretražuje svet u potrazi za alternativnim snabdevanjem energijom iz zemalja kao što su Nigerija, Alžir, Kazahstan, Saudijska Arabija, Katar i Irak. Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, koji je ranije bio persona non grata, dočekan je u četvrtak u Jelisejskoj palati. Usred pada italijanske vlade, njen premijer Mario Dragi našao je vremena da odleti za Tanger, a zvaničnici Evropske unije otišli ​​su u Lagos da ponude poboljšanje bezbednosti gasnih instalacija. Nemački ministar ekonomije Robert Habek „savio je koleno“ u Dohi. Diplomatija je postala supstrat energetske politike.

Što se tiče potražnje, ovonedeljni sporazum država EU da dobrovoljno smanje domaću potražnju za čak 15 odsto u odnosu na predratni nivo je korak napred – čak i ako je dogovor pun klauzula o oslobađanju – ali se na kraju se svodi na nacionalne države i žrtvovanje od strane pojedinaca u svojim domovima i kancelarijama.

Mere solidarnosti su na snazi, ali prostor za ECB da nastavi da povećava kamatne stope se smanjuje kako strahovi od recesije rastu.

Suština je u tome što su neke evropske vlade više izložene ruskom zastrašivanju od drugih. U 2021. godini, ukupno 14 zemalja dobijalo je više od 50 odsto svog gasa iz Rusije. Nemačka sebi ne može da priušti luksuz da raspravlja o svojim prošlim spoljnopolitičkim greškama.

„U bezbednosnoj politici, u našoj politici prema Rusiji, u našoj energetskoj politici, mi smo na nultom nivou i moramo da počnemo od nule“, rekao je u četvrtak Valter Išinger, bivši nemački diplomata.

Italija je, za poređenje, spremnija. Vlada je ove nedelje saopštila da će biti nezavisna od svih isporuka ruskog gasa od druge polovine 2024. godine, a da bi prebrodila ovu zimu bilo je potrebno samo smanjenje tekuće potrošnje od 7 odsto.

Ipak, ako je svrha sankcija da osakate ruske prihode, to još ne funkcioniše u praksu. Isporuke nafte u fizičkom smislu pale su za 13 odsto od maja do juna – sa 18,9 miliona tona na 16,5 miliona tona – ali su prihodi zapravo porasli na 10,5 milijardi evra, i veći su nego u istom periodu 2021.

Ruski izvoz gasa pao je za oko četvrtinu u junu u poređenju sa prošlom godinom, ali je zarada porasla na 11,1 milijardi dolara, u poređenju sa 3,6 milijardi dolara.

Sjedinjene Države rade na detaljima ograničenja cene ruske nafte još od samita G7 u Nemačkoj, ali plan i dalje ima mnogo prepreka koje treba prevazići, među kojima je i potencijalni otpor Indije i Kine. U međuvremenu, paralelni plan za jednostrano ograničenje cene gasa, koji je predložio Mario Dragi, možda bledi zajedno sa njegovom vladom.

Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Rusiji, a trenutno deo međunarodne radne grupe za sankcije, ističe da su sankcije Iranu počele 2010. i da je trebalo do 2015. da Teheran bude pritisnut da pristane na dogovor o nuklearnom sporazumu, ali dodaje da je to što je Rusija toliko aktivna u pokušaju da zaustavi sankcije najbolji znak da one rade.

Ne nedostaje ideja za povećanje efikasnosti sankcija, uključujući uvođenje nacionalnog zakonodavstva koje dozvoljava vladama da pređu sa zamrzavanja lične imovine ruskih oligarha na njihovo zaplenivanje. Ovo bi bilo olakšano globalnim registrom onoga što je zamrznuto. Rusija bi, sugeriše se iz Mekfolove grupe za sankcije, trebalo da bude proglašena „terorističkom državom“, što je potez koji bi povećao pretnju sekundarnim sankcijama od strane SAD. Konačno, trebalo bi uvesti nove zakone koji zahtevaju obavezno otkrivanje informacija o svim poslovnim kontaktima sa ruskim građanima, zajedničkom vlasništvu nad korporativnim pravima i imovinom. Nacrt takve rezolucije je već podnet američkom Kongresu. Takve mere bi primorale američke firme da se povuku iz saradnje sa Rusijom. Predlozi stižu iz Mekfolove radne grupe.