Tokom ovogodišnjeg Exita uspešno je promovisana WOMBA (World Music Balkans), nova muzička platforma za popularizaciju i izvoz srpske i balkanske muzike u svet. Pored koncerata na Pachamama bini tokom trajanja festivala održano je nekoliko fantastičnih panela sa raznim temama ali i idejom o plasiranju muzike sa ovog prostora u svet. Na jednom od panela učestvovao je i Dragi Šestić koji je jedan od pionira proboja muzike Balkana u svet. Njegov Mostar Sevdah Reunion je odavno evropska koncertna ekskluziva i neizostavni element onoga što se popularno naziva world music scenom. Šestić je značajni producent koji je lansirao ne samo sevdah već i romsku muziku Balkana, uključujući perjanice ovog žanra Šabana Bajramovića i Ljiljanu Petrović Batler. Sarađivao je sa Esmom Redžepovom, Bobanom Markovićem, Ljubišom Stojanovićem Luisom, Amirom Medunjanin…
U razgovoru za Nedeljnik krenuli smo od početaka njegove karijere u ratnom Mostaru, rada sa zvezdama Balkana ali i saradnje sa velikim svetskim imenima kao što je Brajan Ino, značajni producent raznih žanrova, pa i najkomercijalnijih imena poput bendova U2 i Coldplay.
Danas je Šaban Bajramović klasik, kao neki pevač od pre ko zna koliko decenija, ali ti si radio sa njim. Kako je došlo do te saradnje? I kakav je bio Šaban?
U toku snimanja prvog albuma Mostar Sevdah Reuniona u ljeto 1999, dok sam se u pauzi opuštao kod kuće, u sobu mi je ušao moj otac Safet (inače veliki diskofil – od njega sam i naslijedio ljubav prema svim vrstama muzike – od flamenka, fada, ruskih ciganskih pjesama, francuskih šansona, italijanskih kancona, evergrina, džeza…) sa pet LP-jeva u ruci uz riječi: „Ako budeš imao šanse, snimi ti njega!“ Pogledao sam LP-jeve i prepoznao Šabana. Još se sjećam da sam ih „morao“ slušati nekih 15-20 godina ranije kao klinac jer je u kući, ipak, bio samo jedan gramofon. Htio – ne htio, Šaban je bio moje „dječačko gradivo“. Sjećam se da sam bio siguran da mi se jedan od tih LP-jeva čak i sviđao. To je bio, sad već legendarni, „A shunen Romalen“ (Slušajte me ljudi) u izdanju ZKP RTV Ljubljana. Naravno, prva je bila, čini mi se B1 strana – „Đelem, đelem“.
Genijalni klavir, a onda on. Koji glas. Skamenio sam se. Od tog momenta postala mi je opsesija da ga snimim. Čim sam se vratio u Holandiju sa snimljenim albumom MSR, otišao sam u našu tadašnju izdavačku kuću World Connection iz Harlema i pustio snimljenu kasetu Šabanovih pjesama koje sam mislio da će zainteresirati našeg izdavača. Usput, rekao sam mu da nemam pojma ni da li je Šaban živ. Rat je učinio svoje, pokidale su se veze među ljudima, niko nije znao ko gdje pjeva, da li je aktivan itd. Nakon preslušavanja, Albert Nijmulen me je nazvao i rekao: „Ovo je odlično! Ako je još živ i ako ga nađeš, imaš zeleno svjetlo da ga snimiš!“
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 11. avgustsa
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
