Brojevi povezani sa efikasnošću različitih vakcina protiv koronavirusa unose mnogo zabuna. Naširoko se priča koliko je koja vakcina efikasna, a zapravo se ne zna precizno šta ti brojevi predstavljaju.
Ovom temom se u tekstu za Gardijan bavio Dejvid Špigelhalter, profesor sa Kembridža.
„Ako zamislimo 100 osoba koji su zaraženi kovidom, ’90 odsto’ efikasnosti podrazumeva da u slučaju da su se oni vakcinisali, u proseku bi se na tih stotinu njih desetoro razbolelo. Efikasnost vakcine predstavlja relativnu redukciju rizika zaražavanja: dakle, koliki god da postoji rizik da se zarazite koronavirusom, uz vakcinu se taj rizik smanjuje za 90 odsto.
Mnogo je zabune oko ovih brojki. Ako je efikasnost vakcine 90 odsto, to ne znači da imate 10 odsto šanse da se zarazite, ne te šanse su značajno manje od 10 odsto“, navodi on u ovom tekstu.
Istraživači utvrđuju efikasnost poredeći broj zaraženih među vakcinisanom i nevakcinisanom populacijom. U procesu testiranja, dobrovoljci dobijaju vakcinu, pravu ili placebo, a oni ne znaju koja je.
„U istraživanjima za Pfizer/BioNTech bilo je osam slučajeva zaraze među 22.000 vakcinisanih, dok je u placebo grupi bilo 162 slučaja od 22.000. Dakle, pošto je 8/162 oko 5%, dolazi se do procene da je vakcina efikasna 95 odsto. Ali još postoje nepoznanice oko ovih procena. Iksfordova vakcina ima procenjenu efikasnost oko 70 odsto (30 prema 101 slučaj).
Ova istraživanja ne utvrđuju efikasnost u sprečavanju težih oboljenja. Ograničeni podaci sugerišu da bi efikasnost mogla da bude veća kada je reč o težim ishodima“, navodi profesor sa Kembridža. On je naveo i da je utvrđeno da je prva doza vakcina najznačajnija za sticanje imuniteta.
Međutim, ostaje nejasno koliko vakcine redukuju rizik kod asimpotmatskih infekcija, pa bi ljudi i dalje mogli da šire virus. Ako ste primili jednu dozu, najbolji save bi bio da se ponašate kao da niste vakcinisani. Ali, možete sebi da priuštite osećaj olakšanja, zaključio je on Špigelhalter.
