Korona-kriza nam je donela nekoliko trendova. Prvo, nacionalni ekonomski interesi dobijaju na značaju i sve važnija tema postaje ekonomska bezbednost zemlje, dok globalne perspektive odlaze u drugi plan. Ovaj trend će još neko vreme imati snagu. Drugo, princip samodovoljnosti se pokazao korisnim. Bolje su prošle države koje su imale strateške resurse u svom posedu. Treće, bolje rezultate su dale vlade koje su centralizovano odlučivale, kaže za Nedeljnik profesor Dragan Lončar.
Ova kriza izazvana kovidom predugo traje. Hoće li oporavak trajati još duže?
Korona-kriza efektivno traje u Srbiji 15 meseci, iako svi imamo osećaj da traje godinama. Poznato je da u nepovoljnim situacijama imamo utisak da vreme sporije prolazi. Svakako kriza traje dovoljno dugo da se svi dosadašnji efekti mogu sagledati, ali i preciznije anticipirati nego što je to bio slučaj maja prošle godine. Kao što lekari sve više upoznaju modalitete i načine ispoljavanja uticaja virusa na ljudski organizam, nosioci ekonomske politike i vlasnici poslovnih entiteta znaju danas kakav je uticaj pandemije na nacionalnu ekonomiju i pojedinačne biznise.
S obzirom na manji pad domaće ekonomije u 2020. godini od realno očekivanog i projektovanu stopu rasta u 2021. godini od 6%, izgleda da oporavak neće dugo trajati, barem kada je reč o GDP agregatu. Sa druge strane, evidentno je da se menja struktura privrede i da se alokacija GDP po sektorskom ključu menja. Neki sektori su „zagrlili“ krizu za dodatni rast, poput sektora građevinarstva, bazične prehrane, digitalnih komunikacija ili farmacije, dok su neki drugi zabeležili veći ili manji pad, poput turizma, ugostiteljstva, fizičkog transporta putnika, auto-industrije ili industrije događaja. Po nekoj istorijskoj logici, ako kriza traje do dve godine, vreme oporavka je onoliko koliko je sama kriza trajala. Ako kriza traje duže od dve godine, tada se period oporavka produžava za svaku dodatnu godinu trajanja krize. Izlazak iz lokdauna i ubrzavanje vakcinacije definitivno ubrzavaju period oporavka, zato što se smanjuje nivo straha, aktivira se kretanje ljudi i njihova potrošnja, podiže spremnost kompanija da hrabrije investiraju u nove poduhvate.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 20. maja
Tagovi
