„Ako operete ruke pet do deset puta više nego inače, smanjujete rizik od zaraze gripom za 25 odsto“: Kultura pranja ruku kroz istoriju

Epidemiolozi širom sveta upozoravaju da je pranje ruku prva linija odbrane u borbi protiv koronavirusa, a nestašica asepsola i kupovina ogromnih zaliha drugih dezinfekcionih sredstava potvrđuje da su građani, bar u ovom slučaju, ozbiljno shvatili savete stručnjaka. Koronavirus hara svetom i do sada je zaraženo više od 220.000 ljudi, a preminulo skoro 9.000 osoba. Deluje isuviše jednostavno da je pranje ruku ključna stvar koja može sprečiti širenje zaraze, ali je zaista tačno. Redovna higijena ruku smanjuje mogućnost da pojedinac bude zaražen ili da virus prenese drugoj osobi. Međutim, kultura pranja ruku je, sa više ili manje uspeha, zaživela tek u poslednjih 150 godina.

Ako postoji otac pranja ruku, to bi upravo bio Ignac Zemelvajs mađarski hirurg

Do tada, ne samo da praktikovanje pranja ruku nije bilo razvijeno među narodom, već ni lekari i ondašnji hirurzi nisu imali običaj da vode računa o higijeni ruku. Sve do sredine 19. veka, doktori se nisu trudili da operu ruke između seciranja leša i porođaja. Pionir, tada potpuno novog metoda rada među lekarima, je bio mađarski hirurg Ignac Zemelvajs, prenosi Gardijan.

„Ako postoji otac pranja ruku, to bi upravo bio Ignac Zemelvajs“, kaže profesorka biologije na „Vilijam Paterson“ Univerzitetu u Nju Džerziju i autorka knjige „Priručnik: kako preživeti u svetu ispunjenom klicama“ Mirjam Varman.

Zemelvajs je ubrzo testirao svoju teoriju i naredio kolegama da pre svake operacije operu ruke i hirurške instrumente u rastvoru hlora

Dok je radio u Opštoj bolnici u Beču, Zemelvajs je bio zagovornik inovativnog i načnog pristupa medicini. Suočen sa velikim brojem smrtnih slučajeva mladih porodilja, Zemelvajs je prikupljao podatke kako bi razumeo zašto toliko žena umire na porođaju od tzv. puerperalnih infekcija koje su dobile i posebno ih nazvao „porođajne groznice“.

Često se dešavalo da isti lekar izvrši obdukciju leša, a potom bez pranja ruku porodi trudnicu. Jedna od takvih operacija je pošla po zlu i hirurg koji se slučajno posekao skalpelom po ruci je preminuo od „porođajne groznice“. Zemelvajs je, naposletku, zaključio da su klice virusa sa leševa, preko neopranih ruku lekara, inficirale porodilje tokom porođaja.

Zemelvajs je ubrzo testirao svoju teoriju i naredio kolegama da pre svake operacije operu ruke i hirurške instrumente u rastvoru hlora.

„U to vreme, stopa smrtnosti trudnica nakon porođaja je bila čak 18%, a nakon primene Zemelvajsovog eksperimenta, broj smrtnih slučajeva porodilja je pao na 1 odsto“, kaže profesorka biologije Varman, a prenosi Gardijan.

Uprkos uspehu istraživanja, njegova ideja je nailazila na veliki otpor lekara. Sam istraživač je završio tragično. Izgubio je posao, dobio nervni slom i, potom, bio hospitalizovan u psihijatrijskoj bolnici. Umro je sa 47 godina.

Ljudi nisu znali da prenose bolesti

Profesorka istorije na Univerzitetu „Stoni Bruk“ u Njujorku Nensi Toms smatra da je problem u činjenici da ljudi u tom periodu nisu imali predstavu o sebi kao prenosniku bolesti, dok su lekari bili uvređeni zbog nagoveštaja da sami mogu izazvati infekcije.

„Većina bečkih lekara 18. veka je potekla iz srednje ili više klase. Kao takvi, sebe su smatrali vrlo čistim i negovanim ljudima u poređenju sa radničkom klasom i siromašnijim slojevima stanovništva. Pomisao da su im ruke mogle biti prljave ih je vređala“, kaže Tomsova za Gardijan.

Istoričarska Toms smatra da je praksi pranja ruku doprinela i čuvena britanska medicinska sestra Florens Najtingejl

Tokom sledećih 50 godina svet je učio o virusnim klicama i ostalim infekcijama. Čuveni francuski mikrobiolog Luj Paster je novom metodom zaštite životnih namirnica – pasterizacijom – podigao svest o patogenima i kako ih ubiti toplotom. Robert Koh je otkrio bacil antraksa, kasnije i tuberkuloze, što je zajedno sa epidemijama kolere, difterije i tifusa konačno nateralo lekare da počnu sa pranjem ruku.

Briga o higijeni ruku je vremenom postajala sve zastupljenija među ljudima. Istoričarska Toms smatra da je praksi pranja ruku doprinela i čuvena britanska medicinska sestra Florens Najtingejl.

„Florens je uticala na interesovanje za pranje ruku kod domaćica. Brigu o higijeni ruku je predstavila kao pravilo koje dobra majka i žena moraju da usvoje u svojoj porodici“, kaže Tomsova i dodaje da je kampanja protiv tuberkuloze takođe uticala na edukaciju ljudi o ličnoj higijeni.

„Koh je pokazao da tuberkuloza nije nešto što ste nasledili od svoje bake, već je baka kašljala na vas i zato ste je dobili. Kampanja protiv tuberkuloze bila je namenjena studentima i učenicima. Učili ste ih pravilima o pranju i čišćenju ruku“.

Tomsova, pritom, smatra da je edukacija stanovništva i njihov strah od raznih bolesti na prelazu iz 19. u 20. vek dovela do toga da ljudi postanu fobični kada se rukuju ili ljube. Razvila se svest da i čovek može biti prenosnik virusa i bakterija. Muškarci su počeli da štucuju brade, a hrana je pakovana pojedinačno, upravo zbog straha od raznih mikroba.

Međutim, opreznost je bila kratkotrajna

Kombinacija razvoja vakcina i antibiotika u prvim decenijama 20. veka, značila je opadanje stope smrtnosti od bakterijskih i virusnih infekcija.

Iako se HIV ne prenosi dodirom i higijena ruka nije važan faktor u prevenciji, mnogi su osetili strah

„Opsesija higijenom je postala manje bitna nakon Drugog svetskog rata“, kaže Tomsova i dodaje „Generacija bejbi bumera kojoj pripadam nije želela nametnuta pravila od strane roditelja, a pranje ruku je bilo jedno od njih. Mislili smo da su sve te higijenske stvari gluposti, a to što ste bili hipiji, podrazumevalo je i prihvatanje svog mikorbiološkog ja“.

Ipak, pojava HIV-a i drugih seksualno prenosivih bolesti je ponovo zaplašila ljude. Iako se HIV ne prenosi dodirom i higijena ruka nije važan faktor u prevenciji, mnogi su osetili strah.

Pre pandemije koronavirusa, pranje ruku u zdravstvenim centrima i među građanima je bilo zabrinjavajuće slabo. U svojoj knjizi „Priručnik: kako preživeti u svetu ispunjenom klicama“, profesorka biologije Varman navodi istraživanje iz 2009. godine objavljenom u naučnom časopisu „Američki časopis za kontrolu infekcije“ (American Journal of Infections Control) u kojem se navode zabrinjavajući podaci.

„Nakon mokrenja, 69% žena je opralo ruke, dok je kod muškaraca taj broj bio 43%. U slučaju defekacije (pražnjenje stolice), procenat je nešto veći: 84% žena i 78% muškaraca, dok je pre jela ruke opralo samo 10% muškaraca i 7% žena“, tvrdi Varmanova za Gardijan.

„Nemate lekove, nemate vakcinu, jedino preventiva je pranje ruku, a to se lako primenjuje“

Koliko je, zapravo, efikasno pranje ruku?

Docentkinja na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu Petra Klepac se bavila ovim pitanjem u BBC-jevom dokumnetarnom filmu „Zaraza!“ (Contagion!), predviđajući pandemiju gripa u Velikoj Britaniji.

„Analizirajući rezultate sistematskih pregleda i metaanaliza istraživanja efikasnosti pranja ruku, ustanovili smo značajne efekte pranja ruku, u poređenju sa daleko manje značajnim efektima upotrebe maski za lice“, kaže Klepac za Gardijan i dodaje „Otkrili smo da, ako operete ruke pet do deset puta više nego inače, smanjujete rizik od zaraze gripom za 25%“.

Na početku pandemije, pranje ruku je jedino što preventivno možete da uradite.

„Nemate lekove, nemate vakcinu, jedino preventiva je pranje ruku, a to se lako primenjuje“, poručuje Klepac.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…