Škeljzen Malići za Nedeljnik govorio je studentskoj pobuni, Beogradu osamdesetih, prvim demonstracijama na Kosovu, usponu Miloševića, o susretima sa Vučićem, o Ediju Rami i Aljbinu Kurtiju, o srpskom i albanskom nacionalizmu…
I o tome zašto regionu ne može da bude bolje dok se dva naroda ne dogovore.
***
Zašto ste se vratili na Kosovo?
Imao sam trideset i pet godina, nisam imao jasnu perspektivu šta dalje, bio sam podstanar, društvena atmosfera se menjala, da odem u inostranstvo bilo je kasno. U Beogradu sam bio nakupio veliku biblioteku, ali ona mi je postala problem pri čestim selidbama. Zet je u to vreme bio kupio za firmu u kojoj je bio direktor kamion u Sloveniji, prolazio je kroz Beograd, zamolio sam ga da knjige odvezemo do Prištine. Kad su otišle knjige, osetio sam se bez njih kao još veći luzer, pa sam odlučio da budem kod knjiga. Imao sam mutnu ideju da mogu živeti negde na Šar-planini, ali me je brzo upecala politika, kosovsko i albansko pitanje. Ja sam o toj temi razmišljao i u Beogradu kada se na Centralnom komitetu Saveza komunista Srbije vodila rasprava o poreklu Albanaca, jesu li poreklom Iliri ili Tračani. Tražio se navodno „naučni“ odgovor, a suština je bila da partija presudi koji je narod na Kosovu autohtoniji. Naime, ako nauka utvrdi da su Albanci Iliri, onda je Kosovo njihova postojbina. Ako su poreklom Tračani, onda su dođoši, mogu da polažu pravo na Trakiju, pa neka vide tu stvar sa Bugarima. Bila je to cirkuska rasprava komunista koji su se već prerušavali u nacionaliste.
Ja sam u svojoj reakciji za NIN akademiku Pavlu Iviću zamerio što je pretpostavljeni albanski ekspanzionizam i nacionalizam napadao sa pozicija srpskog nacionalizma. Polazio sam od tada vladajuće doktrine da su svi nacionalizmi podjednako opasni. Ako osuđujete nacionalizam, najpre očistite svoje dvorište, svoj ološ, onda imate pravo da osuđujete druge nacionalizme. Istorijska prava na teritorije su opasne teorije, vode ka strašnim revandikacijama. Dimitrije Tucović je pre više od sto godina srpsku mitologiziranu tlapnju oko istorijskih prava na Kosovu, koje je i tada imalo izrazitu većinu albanskog stanovništva, ocenjivao kao „sukob mrtvih spomenika i živih ljudi“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
