Nova istraživanja pokazuju da nećete naštetiti organizmu ako povremeno pojedete visokokalorični obrok, sve dok to ne postane navika koja će dovesti do viška kilograma i zdravstvenih problema.
Studija objavljena ustručnom časopisu “British Journal of Nutrition”, navodi da jednokratno prejedanje neznatno povećava količinu masnoća u krvotoku nekoliko sati nakon jela ali ne utiče na nivo glukoze u krvi, prenosi N1 pisanje IFLScience.
Očito je da je stalno prejedanje štetno, ali je malo istraživanja koja su se bavila uticajem povremenog „pustošenja“ frižidera. Zbog toga je tim naučnika odlučio da istraži kako se telo nosi sa posledicama povremenog prejedanja.
Angažovali su grupu volontera kojima su dali da jedu picu, bez ograničavanja količine.
Za eksperiment se prijavilo 14 ljudi. Svi su bili muškarci uzrasta od 22 do 37 godina.
Tokom prvog susreta, učesnici su dobili uputstva da prestanu da jedu kada osete da su siti.
Na sledećem susretu su im rekli da jedu sve do trenutka dok doslovno više ne mogu da progutaju nijedan zalogaj.
U proseku, ljudi su tom prilikom pojeli dvostruko više kalorija nego na prvom susretu, iako je među ispitanicima značajno varirala količina pojedene hrane.
Naučnici su zatim merili nivo glukoze u krvi tokom četiri sata nakon jela. Otkrili su da ona nije bila ništa veća nakon prejedanja i vrednosti su bile slične onima nakon uobičajenog jela.
Lipidi u krvi poput triglicerida neznatno su se povisili tokom preteranog konzumiranja hrane, ali porast nije bio proporcionalan iznosu viška masnoća koje su ispitanici uneli tokom obroka.
Autori studije takođe navode da je nivo insulina u krvi bila 50 odsto viša nakon prejedanja, a to objašnjavaju činjenicom da telo pokušava da održi nivo glukoze pod kontrolom u trenutku kada se suoči sa tako visokim unosom kalorija.
Sistem organa za varenje otpušta različite hormone kako bi stimulisao otpuštanje insulina i podstakao osećaj sitosti i te su se vrednosti takođe promenile nakon prejedanja u odnosu na susret na kom su volonteri umereno jeli.
„Osnovi problem kod prejedanja je što naše telo višak kalorija taloži kao energiju u obliku masti, a to može da doprinese gojaznosti ako se prejedate svakog dana“, rekao je supervizor studije profesor Džejms Bets sa Univerziteta Bat.
„Ipak, ova studija pokazuje da zdravi ljudi koji se povremeno prepuste uživanju u visoko kaloričnoj hrani i pojedu veći takav obrok, neće dugoročno imati negativne efekte tog prejedanja niti će izgubiti metaboličku kontrolu, zaključio je profesor.