Ne pate u izolaciji samo ekstrovertni ljudi. Karantin i popratni osećaji izolovanosti padaju teško svima. Zbog čega?
Dugo smo živeli u selima, u plemenima i drugim zajednicama, kaže Tes Brigam, bračna i porodična terapeutkinja iz San Franciska. Ako nismo sarađivali i stupali u kontakte, bili smo izbačeni iz njih. Kao rezultat imamo tu urođenu želju da budemo voljeni i prihvaćeni, pripadamo i budemo viđeni, kaže ona. „Ako to oduzmete ljudima, pašće im neverovatno teško.“
Ljudi se najviše oslanjaju i grade kroz suptilnu svakodnevnu društvenu interakciju, objašnjava Brigam, a da možda pritom ni ne shvatamo da to radimo. Problem je što sad, bez tih interakcija, ostajemo sami sa sopstvenim mislima i osećanjima, prenosi Tportal.
Istraživanja o zdravstvenim rizicima povezanim s usamljenošću pružaju još dokaza da ljudi nisu stvoreni za život u izolaciji. U analizi iz prethodnih studija iz 2015. godine, koju je navelo Američko psihološko društvo, porast zdravstvenih rizika zbog socijalne izolovanosti uporediv je s posledicom pušenja 15 cigareta dnevno.
Novija analiza otkrila je dokaze koji povezuju usamljenost i socijalnu izolaciju s lošijim ishodima po mentalno i srčano zdravlje. Takođe, studije pokazuju negativne psihološke efekta karantina koji uključuju simptome besa, zbunjenosti i post-traumatskog stresa.
Ekstrovertima ovo sve posebno teško pada. „Ekstremni ekstroverti, oni koji dobijaju energiju i osećaj sebe od interakcije s ljudima – mogu da zamisle da je za njih ovo neverovatno teško“, kaže Brigam. Pored toga, nije postojala ni jedna objedinjujuća poruka širom sveta o tome kako izgleda socijalno distanciranje, ističe ona, i ne znamo šta bi trebalo, a šta ne bi trebalo raditi.
Intenzivan nagon za socijalnom interakcijom, u kombinaciji s nedostatkom jasnih uputstava oko toga, može da natera ljude da pomisle: „Družiću se samo s nekoliko ljudi i znam da nisu bolesni, pa bi to trebalo da je u redu“, „Osećam da ljudi ne nameravaju da urade nešto loše ili pogrešno”, kaže Brigam. „Oni to tako nekako opravdavaju u svojim glavama.“
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
Tagovi
