Danas znamo da je prostor Balkana jedno od najranjivijih područja na klimatske promene i da se naš region zagreva duplo brže od ostatka sveta. Proteklih nedelja veliki deo Srbije bio je pogođen katastrofalnim poplavama koje su dovele do proglašenja elementarne nepogode u 56 gradova i opština širom zemlje. Klimatske promene su postale naša realnost i to nije nikakva novost. Znamo i to da su za promenu klime ključne emisije gasova sa efektom staklene bašte koji najviše dolaze iz sektora energetike i industrije. Znamo i to da su nam za prilagođavanje i borbu sa klimatskim promenama neophodne reforme u smeru većeg udela obnovljivih izvora energije, povećanja energetske efikasnosti javnih i privatnih zgrada i napuštanja uglja i fosilnih goriva. Znamo da taj posao nije lak, da zahteva dugoročno planiranje i da nam je neophodan jasan plan mera i aktivnosti kako bismo zaustavili dalje zagrevanje planete.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) ključan je instrument energetske i klimatske politike i dokument koji treba da trasira put ka pravednoj tranziciji do ugljenične neutralnosti svake pojedinačne države članice Evropske unije, kao i država koje su u procesu evropskih integracija uključujući i Srbiju.
Ministarstvo rudarstva i energetike je proces izrade INEKP-a započelo pre više od dve godine i od 13. juna dokument je zvanično na javnoj raspravi. Izrada dokumenta zahtevala je ozbiljne administrativne i finansijske resurse, multidisciplinaran pristup i koordinaciju rada nekoliko ministarstava (privrede, životne sredine, prosvete, finansija…). Upravo je svrha ovog dokumenta da integriše, odnosno objedini, energetsku i klimatsku politiku budući da način na koji proizvodimo, distribuiramo i koristimo energiju direktno utiče na naš odnos prema klimatskim promenama.
Šta smo od INEKP-a očekivali?
Zadatak Ministarstva rudarstva i energetike bio je da izradi dokument koji bi dao putokaz za niskougljenični razvoj naše zemlje u skladu sa ambicioznim ciljevima Evropske unije. INEKP je (bio) prilika da Srbija iznese plan za prestanak korišćenja uglja do 2050. godine. Ta prilika nije iskorišćena pa umesto ambicioznih i jasnih ciljeva, Plan obiluje neodređenim formulacijama poput „realistično smanjenje upotrebe lignita“ ili „očekuje se da Srbija prestane da koristi ugalj do 2050″. Dokument predviđa postepeno smanjenje upotrebe lignita i njegovog udela u proizvodnji električne energije, ali bez jasnog i preciznog plana kada i kojim redosledom bi se gasili naši termoenergetski blokovi. Ovakav pristup onemogućava bilo kakvo planiranje pravedne tranzicije, rešavanje statusa zaposlenih u rudnicima uglja i termoelektranama, ali i celokupne lokalne zajednice direktno zavisne od eksploatacije fosilnih goriva. INEKP se samo posredno na ovu temu poziva na drugi dokument resornog Ministarstva, „Dijagnostika pravedne tranzicije“ – koji je još uvek u izradi.
Dodatno, predviđa se uvođenje novih elektrana na gas i korišćenje gasa kao „tranzitnog goriva“, za prelazak sa uglja na obnovljive izvore energije. Kriza kojoj svedočimo nešto više od godinu dana pokazala je u kojoj meri je gas (ne)pouzdan i (ne)dostupan izvor energije. Dok sa jedne strane termoelektrane na papiru ostaju duže „u životu“ nego bilo gde drugde u Evropi, a planira se i veće korišćenje gasa, ambicije u pogledu korišćenja obnovljivih izvora energije su nedovoljno visoke, posebno procene potencijala korišćenja solarne energije za proizvodnju električne energije, direktno od strane građana.
Uključi se!
Kako bismo olakšali široj javnosti da razume sadržaj, mere i politike koje se ovim planom predviđaju, pripremili smo set komentara sa detaljnim obrazloženjima na koji način bi dokument trebalo unaprediti. Svi komentari su javno dostupni i mogu se preuzeti na stranici javniuvid.bos.rs/inekp pa ih građani mogu preuzeti i u svoje ime poslati Ministarstvu rudarstva i energetike. Javna rasprava traje do 28. jula i do tada imamo priliku da se uključimo i predstavnicima Ministarstva ukažemo na propuste i pomognemo u tome da se ovaj dokument unapredi pre zvaničnog usvajanja na Vladi koje je planirano za jesen.
Ako ste zainteresovani za pitanje borbe protiv klimatskih promena, kako na globalnom nivou, tako i na nivou naše države, javna rasprava o nacrtu INEKP-a je prvi i pravi korak ka tome da se uključite u rešavanje ovog problema. Ili drugačije rečeno: Ako vam je vruće – čitajte i komentarišite Predlog uredbe o utvrđivanju INEKP-a.
Tagovi
