Sve srećne vlasti liče jedna na drugu, svaka nesrećna, nesrećna je na svoj način.
I tu ostaje samo jedno pitanje – Zašto to rade? Šta će im? I milijarderu Trampu? I bivšem kagebeovcu Putinu?
I Vučiću i Orbanu? Bilo kome…
Rusofili su krenuli kao naručeni da pričaju o motivu za ubistvo Navaljnog. Kao da motivi nisu jasni.
Što je nešto jasnije, to je nejasnije. Logika koju je upotrebio Putin, optužujući Poljsku da je isprovocirala Drugi svetski rat.
Hodala je u kratkoj suknji?! Ta logika.
Meni, ipak, nisu jasni motivi tih ljudi. Ako je javna funkcija, za dobrobit ljudi, ili u ovom slučaju zajednica, morala bi da bude dobrovoljna stvar i ograničena, kao s dobrotvorima koji su to dok ne žive od toga.
Dosada, ambicije, moć. Ko zna šta je?
Ali oni su žrtve svoje istorije. Rusi će jednog dana za sve da okrive Putina. I za Navaljnog.
Problem je elita koja ostaje iza njih. Novo plemstvo, skorojevići. Oni koji služe, i proporcionalno obrnuto to očekuju od ljudi koji od njih zavise.
Pare ostaju. Uglavnom njima. Diktatorski režimi opstaju na centralizaciji pljačke. Kao mafija. Soprano.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS