TJENCIN, Kina – Bela Vang jedva da je primetila polje na obrascu sa pitanjem da li je udata i ima li dece. Poslodavci u Kini rutinski postavljaju takva pitanja, a ona se sa njima susrela nebrojeno puta na prethodnim intervjuima za posao.
Bila je iznenađena, doduše, kada joj je, pošto je primljena na poziciju menadžera u kompaniji u gradu Tjencinu, rečeno da postoji jedan uslov. Kao udata žena bez dece, morala bi da potpiše “specijalni sporazum” u kojem će se obavezati da neće ostati u drugom stanju u naredne dve godine. Ukoliko prekrši dogovor, biće otpuštena bez otpremnine.
Bela Vang (32), koja tečno govori engleski jezik i ima diplomu iz međunarodne trgovine, bila je besna, ali je ipak potpisala ugovor. Takvi sporazumi su ilegalni, ali učestali u Kini gde su prava žena sve ugroženija.
Pokretači ove regresije statusa žena su starosna kriza i delimično oslobađanje od politike “jednog deteta” koja je i doprinela starenju stanovništva. Komunistička partija sada nastoji da stimuliše “bebi-bum”.
Međutim, umesto da ženama olakša da istovremeno rade i imaju decu, kineski lider Si Đinping oživeo je tradicionalne rodne uloge koje su žene vratile nazad u kuću.
“Kada su im bile potrebne ženske ruke, slali su ih da rade”, kaže Vang Dženg, profesor ženskih studija na Univerzitetu u Mičigenu. “Sada žele da ih gurnu u brakove da odgajaju gomilu dece.”
Vlasti sada zažmure kada poslodavci, kako bi izbegli plaćanje troškova porodiljskog odsustva, biraju muškarce umesto žena za zapošljavanje i unapređenja. Muškarci imaju prednost i u procesu razvoda, pošto žene gube pravo na nekretnine.
Kineskinje su praktično istisnute sa radnih mesta; poslodavci ih kažnjavaju ako rode dete, a partijski zvaničnici pozivaju ih da se posvete porodičnom životu. One koje su uspele da zadrže radna mesta zarađuju sve manje od muškaraca.
Mao je govorio da žene drže “polovinu neba” i ukinuo ugovorene brakove i uzimanje konkubina. Uprkos političkim previranjima i predrasudama prema ženama koje ne iščezavaju, one su uspele da u rekordnom broju postanu deo radne snage, počele su da uživaju veća prava i bile su hvaljene zbog svog doprinosa ekonomiji.
Pre trideset godina, kada je zemlja počela sa implementacijom tržišnih reformi, Kineskinje su zarađivale nešto ispod 80 odsto sume koju su zarađivali muškarci. Do 2010. godine, prema poslednjim zvaničnim podacima, prosečan prihod žena u kineskim gradovima nije prelazio 67 odsto u odnosu na prosečne prihode muškaraca.
Raskinuvši sa marksističkim ciljem oslobađanja žena od patrijarhalne opresije, predsednik Si ih je pozvao da prihvate svoje “jedinstvene uloge” u porodici i domaćinstvu i da “ponesu odgovornost brige o mladima i starima, kao i obrazovanja dece”.
Pošto je Kina doživela ubrzanu ekonomsku transformaciju, žene žive duže, zarađuju više novca i diplomiraju na univerzitetima u broju većem nego ikada ranije. Ipak, plodovi napretka zemlje uglavnom idu muškarcima. Rod je jedan od najvažnijih faktora ekonomske nejednakosti u Kini.
Kina je na globalnom indeksu “gender gap-a” Svetskog ekonomskog foruma sa 57. mesta od 139 zemalja 2008. godine u 2018. pala na 103. mesto.
Menadžeri u kompanijama ne mogu da dočekaju da sa platnog spiska skinu žene kojima bi možda moglo da bude potrebno porodiljsko odsustvo.
Kina od 2012. godine zahteva da kompanije ženama koje imaju decu ponude plaćeno odsustvo u minimalnom trajanju od 14 nedelja. Očevi dobijaju dve nedelje. Upravo taj disparitet ima za posledicu oglase za posao u kojima je naznačeno “samo muškarci” ili “poželjni muškarci”.
Iako je istraživanje iz 2002. godine pokazalo da čak 70 odsto udatih žena finansijski doprinosi porodičnim troškovima pri kupovini nekretnina, manje od trećine njih vodi se na ime žene. To žene naročito košta u procesu razvoda. Prema presudi suda iz 2011. godine nekretnina kupljena pre sklapanja braka u procesu razvoda se vraća kupcu.
Neke Kineskinje su, povedene aktivizmom na Zapadu i kineskom istorijom feminizma, organizovale ulične proteste i kampanje na društvenim mrežama. Žene, takođe, sve jasnije pokazuju nezadovoljstvo: stopa sklapanja brakova protekle godine bila je najniža otkada je Si dospeo na vlast, a stopa nataliteta pala je najniže u 70-godišnjoj istoriji Demokratske Republike Kine. Stopa razvoda, međutim, raste, a u većini slučajeva žene iniciraju raskid braka. U Pekingu se na svaka dva sklopljena braka u 2017. godini, jedan brak raskinuo.
“Ne rađaju decu i ne udaju se”, kaže Li Pin, istaknuta kineska feministkinja i aktivistkinja. “To je njihov način da uzvrate udarac.”
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 15. avgusta.
Piše Ejmi Ćin
© 2019 The New York Times
Tagovi
