Jedna od trenutno najaktuelnijih tema na HR konferencijama je organizaciona kultura jer predstavlja značajan poslovni faktor koji ima moć da pokreće kompanije.
Domaći tim stručnjaka s višegodišnjim internacionalnim iskustvom, HR Xcel, organizovao je na ovu temu ekskluzivni razgovor sa jednom od globalnih predvodnica promena u razumevanju organizacione kulture, Džej Skiner (osnivač Values Practice). Razgovor je vodila Slađana Imamović, savetnik za organizacionu kulturu i komunikacije, HR Xcel.
Na početku diskusije, Slađana Imamović je istakla da je razumljivo što je organizaciona kultura marginalizovana u tradicionalnom upravljanju učinkom, ali danas brojne istraživačke studije i publikacije nedvosmisleno slave kulturu kao ključni prediktivni indikator uspeha i održivosti kompanije, i postavila ključno pitanje – može li se reći da je organizaciona kultura konkurentska prednost?
Džej Skiner je pre svega istakla da organizaciona kultura nije samo skup ideja i težnji već pokretačka snaga svakodnevnog rada koja umnogome kroji budućnost organizacije. „Konkurentsku prednost osnažuju dobri uslovi za rad – zdrava organizaciona kultura budi ono najbolje u ljudima i, uopšte, privlači najbolje talente, klijente i investitore. Iz strogo finansijske perspektive, negovanje zdravog radnog okruženja spasava organizaciju od troškova nezdrave kulture: neprekidni gubici talenata i troškovi regrutovanja novih, na primer.“
Organizaciona kultura se ne može meriti samo konvencionalnim pokazateljima učinka, jer je to dinamičan ekosistem u kome se vrednosti zaposlenih, njihova iskustva i reakcije prepliću sa naslednim artefaktima kulture i karakterom lidera kako bi uticali na smer u kojem se kultura razvija. Metrike treba da otkriju kako su zaposleni motivisani, da prate promene u motivaciji tokom vremena i identifikuju praznine između odeljenja, i da za viši menadžment ističu aspekte koji su izvan trenutne percepcije.
„Ovaj ekosistem je u ravnoteži i održiv kada se zasniva na usaglašavanju vrednosti, potreba i željenih rezultata. Ključne vrednosti ujedinjuju ljude, a ujedinjeni ljudi rade bolje. Svi imamo ključne vrednosti jedinstvene za nas kao pojedince, a kada govorimo o ključnim vrednostima organizacije, zapravo tražimo konsenzus kako bismo ujedinili ljude u cilju svrsishodnog rada i dostizanja visokih performansi. Te vrednosti postaju simbol kroz koji svako može da projektuje svoje lične vrednosti i potom funkcioniše u grupi kroz zajedničku normu. Zbog toga je važno u njihovom formiranju slušati zaposlene i voditi dijaloge kojima će doći do usklađivanja njihove vizije kulture i pravca kojim će kompanija ići dalje“, objašnjava Džej Skiner i dodaje: „Kultivisanje organizacije potiče od lidera. Istorija je pokazala da je sjajno raditi za kompaniju čije jasno definisane ključne vrednosti izvorno potiču od njenog osnivača. Liderstvo danas određuje širinu i razvoj organizacione kulture, ali ona uveliko postaje i zajedničko dobro u kojem svako ljudsko biće na svom radnom mestu učestvuje.“
Zato Džej Skiner citira afričku poslovicu: „Ako želite da idete brzo, idite sami. Ako želite da idete daleko, idite zajedno.“
„Ako želimo da stignemo daleko, pre svega, moramo premostiti jaz između liderske perspektive i iskustva zaposlenih. Svi na posao donosimo svoju motivaciju, vrednosti i uverenja, nekih nismo ni svesni, i imamo svakodnevne reakcije na događaje koji utiču na naš dalji rad. Svaka interakcija, svaki pojedinac doprinosi silama stabilnosti ili silama promene na dugom putu koji kulturna transformacija zahteva. Lideri imaju najveću prednost jer toliko njihovog uticaja rezonuje u sistemu. Angažujte zaposlene, investirajte u dijalog o razvoju kulture jer stvara kapacitet za prilagođavanje, evoluciju, usaglašavanje i napredovanje.“
Nije prijatno tražiti bilo kakve prednosti pandemije, ali se može zaključiti da je ovaj period možda i najbolji za fokusiranje na kulturu – trenutno postoji prilika za izgradnju organizacionih kapaciteta za budući uspeh razvojem kulture i uključivanjem zaposlenih u dijalog o putu napred. Ako uzmemo na primer mogućnosti hibridnog rada, motivacija zaposlenih se može osnažiti pružanjem neke vrste psihološkog olakšanja i njihovim angažovanjem u izboru mesta rada, vraćanjem osećaja autonomije, smanjenjem anksioznosti i izgradnjom zajedničke posvećenosti onim postupcima koji stvaraju bolju budućnost.
Tagovi
