Aktivizam u Kini: Od „zlatnog deteta“ do državnog neprijatelja

U Kini od “zlatnog deteta” Komunističke partije možete postati glavni državni neprijatelj – i to ako se bavite aktivizmom.

Sudbina Ksu Zhionga, čiji je san domokratska „lepa, slobodna, poštena i srećna“ Kina, simbolizuje uspon i pad kineskog pokreta za ljudska prava. Nekada je njegova želja delovala dostižno, ali je u očima vlasti postala opasna i destruktivna.

Ksu Zhiong, pedesetogodišnji advokat, borac za ljudska prava i zagovornik društvene jednakosti, osuđen je na 14 godina zatvora početkom ovog meseca. Na 12 godina zatvora osuđen je i njegov kolega, aktivista i advokat Ding Jiaki. Obojica za krivično delo „podrivanje državne vlasti“.

Sud, pod kontrolom Komunističke partije, optužio je Ksua za nameru da zbaci aktuelni režim promovišući svoju viziju „prelepe Kine“. Kako piše u sudskoj optužnici – svojim člancima, blogovima, veb stranicama i tajnim sastancima, Ksu, Ding i ostali aktivisti su „ozbiljno ugrozili nacionalnu bezbednost i društvenu stabilnost“.

Ipak, vlast je nekada imala drugačiji stav prema Ksuu

Stručnjaci kažu da njegov dramatični život simbolizuje uspon i pad kineskog pokreta za ljudska prava.

Pre dvadeset godina, Ksu je proglašen “zlatnim dečakom” koga su slavile kineska vlada i državni mediji. Zajedno sa kolegama, diplomiranim pravnicima Teng Biaoom i Iu Jiangom, uspešno je lobirao u kineskom parlamentu za ukidanje zakona o zadržavanju i deportaciji migranata, nakon incidenta u kome je mladić na smrt pretučen u pritvoru. Ministarstvo pravde i javni servis CCTV su ih proglasili trojicom od deset najboljih ličnosti iz pravne sfere 2003. godine.

„Incident sa Sun Zhigangom“ 2003. godine, nazvan po preminulom mladiću, bio je prekretnica i označio rođenje kineskog pokreta za zaštitu ljudskih prava.

U narednim godinama, Ksu i Teng su nastavili da se bore za pravdu za siromašne. Sa ostalim kolegama pravnicima su osnovali “Institut za otvoreni ustav” –  neprofitnu organizaciju za pravnu pomoć, koja je pružala besplatne pravne savete tuženima. On je istraživao „crne zatvore“ u koje su zatvarani podnosioci peticija i istraživački novinarii koji su pisali o društvenim problemima. Državni mediji su ga obasipali nagradama, a državni časopis ga je 2006. godine proglasio jednim od „deset najistaknutijih mladih lidera”.

Ali kako je Ksuova popularnost rasla, vlasti su postajale opreznije. Vlast je 2009. godine zatvorila Institut za otvoreni ustav, kako je tada navedeno, zbog utaje poreza. Predavač na Institutu – Ksu je priveden i zabranjeno mu je da predaje.

Po izlasku na slobodu, 2009. godine je rekao da je njegova vizija ostala nepromenjena “sanjam o zemlji koja ima demokratiju, vladavinu prava, jednakost i pravdu… O jednostavnom i srećnom društvu”.

Ksu je u narednim godinama pokrenuo društvenu kampanju Pokret novih građana – labavu mrežu aktivista koji su se redovno sastajali i razgovarali o pitanjima prava i budućnosti zemlje. Kada je Si Đinping došao na vlast krajem 2012. godine, Ksu mu je napisao otvoreno pismo, pozivajući ga na primenu ustavne demokratije. Tada je policija pojačala nadzor nad njim i njegovim aktivnostima, kada je počelo njegovo često pritvaranje i kućni zatvor.

Ksu je na kraju skupo platio svoj san.

„Neko mora da plati cenu“

Nakon organizovanja protesta za jednaka prava migrantske dece i zahteva za transparentnost u vezi sa privatnom imovinom, Ksu je uhapšen u julu 2013. godine i zatvoren u januaru 2014. godine, jer je „organizovao masovni skup koji je poremetio red i mir na javnom mestu”. Plakao je kada mu je advokat pokazao sliku njegove ćerke koja se rodila dve nedelje pre izricanja presude.

Čak i kada je izašao iz zatvora 2017. godine, nastavio je sa inicijativama. To je sud u optužnici nazvao „podrivanjem državne vlasti kroz zagovaranje nenasilne revolucije u boji“. Nakon skupa dvadesetak advokata i aktivista u provinciji Fuđijan u decembru 2019. godine, vlasti su uhapsile više od polovine učesnika, uključujući Dinga. Dok se skrivao, Ksu je objavio esej u kome je pozvao Sija da podnese ostavku zbog krize sa virusom korona i prodemokratskih protesta u Hong Kongu. Uhapšen je u Guangdžou u februaru 2020. godine, a njemu i Dingu suđeno je u junu 2022. godine za „podrivanje državne vlasti“.

Njegov kolega, aktivista Teng Biao rekao je da Komunistička partija primećuje Ksuovo snažno uverenje u demokratske vrednosti, njegovo zalaganje za nenasilnu promenu vlasti i sposobnost da privuče pristalice. „Njegova odlučnost i verovanje u slobodu i demokratiju bili su direktno suprotni vrednostima komunističke diktature“, rekao je Teng.

Vilijam Ni, istraživač američke organizacije Chinese Human Rights Defenders, kaže da je Ksuova dvodecenijska karijera „ogledalo u čijem odrazu su propale nade za onim što je Kina mogla da bude“. Komunistička partija ima razloga da se plaši demokratskih aktivista.

Eva Pils, profesorka prava u Londonu, kaže da su protesti u celoj državi prošlog novembra pokazali vlasti da postoji trajni otpor njenoj autokratskoj upravi. „Kineski borci za ljudska prava su veoma istrajna grupa“, tvrdi.

Ksu sigurno nije posustao. U samoodbrani je napisao: „Diktatura će nestati, demokratija će doći“. Nakon izricanja presude prošle nedelje je rekao sudu: „Zora će uskoro doći”.

Međutim, posmatrači strahuju da duga kazna i teški uslovi zatvora znače da Ksu i Ding možda nikada neće živi izaći iz zatvora. Nobelovac Liu Sjaobo, koji je osuđen na 11 godina, umro je u zatvoru 2017. godine. Ksu je uvek govorio da je svestan velike cene svog sna.

„Mislim da je veličanstveno žrtvovati se za društvene promene i borbu protiv nepravde”, rekao je Ksu u telefonskom intervjuu iz kućnog pritvora 2012. godine. „Da bi svet postao bolje mesto, neko mora da plati cenu.“