Aktivno učešće u lečenju podrazumeva i poverenje u lekare

Rak pluća i dalje je najsmrtonosniji karcinom na svetu a naša zemlja je u evropskom vrhu po broju obolelih. O značaju ranog otkrivanja, inovativnim lekovima koji su sada na pozitivnoj listi u Srbiji i lečenju, za Nedeljnik je govorio dr Davorin Radosavljević, rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju.

Novembar je mesec borbe protiv karcinoma pluća. Prema poslednjim podacima, svake godine u našoj zemlji od karcinoma pluća oboli 7000, a premine 5000 ljudi. Svakog dana oboli 20, a bitku izgubi čak 13 pacijenata. Brojevi zvuče veoma zabrinjavajuće, da li nam možete reći kakva je situacija u Evropi i svetu, a kakva u Srbiji kada je karcinom pluća u pitanju?

Karcinom pluća je i dalje najsmrtonosniji maligni tumor u svetu, iako je već nekoliko godina karcinom dojke prvi po učestalosti. Oko dva i po miliona ljudi oboli svake godine od ove bolesti u svetu, a od nje umre oko milion i osamsto hiljada obolelih. Veliki porast beleži Kina, sa oko milion obolelih, od čega 400.000 žena, a u velikim evropskim zemljama, poput Nemačke ili Velike Britanije, oboleva godišnje preko pedeset hiljada ljudi. Srbija je u evropskom vrhu po broju obolelih, a smrtnost je i dalje veoma visoka.

Koji su najčešći faktori rizika za razvoj karcinoma pluća i koliko tu ima predrasuda? Da li postoje specifični simptomi i kako ih možemo prepoznati?

Svima je dobro poznato da je najčvršća veza između pušenja cigareta i obolevanja od karcinoma pluća. Pušenje je odgovorno za mnogo više od toga, za povećanu smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, hroničnih respiratornih bolesti, nekih drugih vrsta karcinoma. Veliki porast obolelih u Kini poslednjih decenija bacio je novo svetlo na probleme industrijskog zagađenja.

Simptomi bolesti su obično lokalni ili regionalni: uporan kašalj, suv ili sa iskašljavanjem, ponekad sukrvičavog ili krvavog sadržaja, zamor i gušenje u naporu, bol u pojedinim delovima grudnog koša, ali može biti i tzv. opštih simptoma, povišene temperature, opšte slabosti, gubitka u težini. Važna je i promena kvaliteta kašlja, kod pušača.

Da li se karcinom pluća otkriva na vreme, od čega zavisi pravovremeno otkrivanje i koliki je značaj ranog otkrivanja bolesti?

Ne može se dovoljno naglasiti značaj ranog otkrivanja karcinoma pluća: time se otvaraju široke mogućnosti hirurškog lečenja, kao i mogućeg indukcionog ili postoperativnog lečenja. Nažalost, i kod nas i u svetu, takvih pacijenata je do 30%. Bolest se češće otkriva u lokalno odmaklom ili čak metastatskom stadijumu, kada su mogućnosti izlečenja manje izvesne.

Rano prepoznavanje tegoba, odlazak kod lekara, radiografska ispitivanja vode otkrivanju bolesti u ranijem stadijumu, ali ako se čeka, mesecima, najčešće se bolest veoma ubrzava, i često se mora odustati od radikalnog, hirurškog lečenja. I među operisanim pacijentima ima razlike, pa je povratak bolesti češći u trećem nego u drugom ili prvom stadijumu.

Poslednjih godina urađeno je mnogo u pogledu dostupnosti inovativnih terapija za karcinom pluća, međutim terapija još uvek nije dostupna za sve tipove i stadijume bolesti. Šta još nedostaje da bi se pacijenti lečili u skladu sa svetskim preporukama i da što ranije započnu adekvatne terapije?

Jeste, situacija sa inovativnim lekovima u našoj zemlji je znatno bolja poslednjih godina. Na Listi lekova nema još imunoterapije za sve metastatske skvamocelularne karcinome pluća, u prvoj liniji, kao ni za inoperabilne nesitnoćelijske karcinome pluća, posle sprovedenog zračenja i hemioterapije. Nema je ni za sitnoćelijski karcinom pluća, kao ni za resektabilne nesitnoćelijske karcinome pluća.

Mora se u ovom nabrajanju reći i da je nagli uzlet biološke i imunoterapije u karcinomu pluća u našoj kliničkoj praksi poslednjih godina omogućen znatnim proširenjem Liste lekova RFZO, izdvajanjima koja su omogućila da danas jedan značajan segment obolelih prima inovativnu terapiju, uglavnom za metastatsku bolest, ali i u ranim stadijumima, kod operisanih pacijenata (EGFR mutirani).

Kako personalizovana medicina utiče na izbor terapije za pacijenta?

Personalizovana, ili kako je tačnije reći, precizna medicina ima za pretpostavku modernu molekularnu dijagnostiku, kojom se otkrivaju pojedine genske aberacije u tumoru, a što onda, ukoliko postoje ciljani lekovi za te aberacije, vodi efikasnoj terapiji. Ovakva terapija je precizna, jer pogađa u metu, u mehanizam kojim maligna ćelija raste i razvija se, i tako se može i zaustaviti tumorski rast. Na modelu karcinoma pluća ovakav vid terapije je znatno unapredio lečenje, posle 2004. godine. Danas postoji mnoštvo molekularno ciljanih terapija, u raznim tumorskim modelima, praktično u većini solidnih malignih tumora.

Nedavno je napravljen sajt na kom pacijenti mogu da dobiju više informacija vezanih za imunoterapiju, kao jedan od najnovijih vidova lečenja. Koliko je važno da pacijenti aktivno učestvuju u lečenju i da budu adekvatno informisani?

Učešće pacijenata u lečenju danas podrazumeva njihovu dobru informisanost, ne pre svega preko interneta, već na jedini pravi način: od svojih lekara i medicinskih sestara, preko sajtova koje vode i preporučuju nacionalne i međunarodne onkološke asocijacije, dakle od autentičnih tumača principa lečenja, očekivane efikasnosti i bezbednosti, do svih drugih praktičnih pitanja koja zanimaju pacijente. Aktivno učešće u lečenju podrazumeva i poverenje u lekare koji vode njihovo lečenje, u njihove odluke i procene.

Evropska unija donela je plan za borbu protiv raka (Europe beating cancer plan), da li ga ima Srbija i šta bi bili ključni koraci koje bi trebalo preduzeti kako bismo promenili neslavnu statistiku?

Srbija nema takav plan, nema ga još uvek ni velika većina evropskih zemalja. U našoj zemlji se periodično obnavlja Program za unapređenje kontrole raka u Republici Srbiji. Nacionalni plan za kontrolu raka je strateški dokument koji uzima u obzir sve podatke o broju i strukturi obolelih, o faktorima rizika za obolevanje, koji predviđa sredstva za primenu ovakvog plana, u skladu sa mogućnostima zdravstvenog sistema u jednoj zemlji. Ovakav plan bavi se prevencijom, ranim otkrivanjem, najboljim mogućim lečenjem zasnovanim na dokazima, a to sve zajedno treba da utiče na smanjivanje broja obolelih, na smanjenje smrtnosti od raka, i na poboljšanje kvaliteta života obolelih. Svaka zemlja treba, na osnovu sveobuhvatne analize, da istakne i prioritete u aktivnostima i ostvarenju ovakvog plana. U našim uslovima, verujem da postoji saglasnost oko potrebe da se povede aktivnija borba protiv pušenja i za zdravi stil života, da se unapredi sprovođenje postojećih skrining programa i da se postepeno uvode novi, preporučeni od Evropske unije, kao i da se nastavi aktivnost na primeni savremene i dokazano efikasne terapije za ciljane populacije pacijenata.

S obzirom na vašu izvanrednu posvećenost u borbi protiv raka i impresivnu karijeru koja obuhvata 41 godinu rada, uključujući više od 10 godina kao direktor medikalne onkologije, kako vidite svoje buduće planove dok se približavate uslovima za penziju? Možete li zamisliti život van klinike i rada sa pacijentima? Takođe, da li nameravate da nastavite svoj doprinos u oblasti nauke i istraživanja?

Moji planovi se neće menjati u svom osnovnom pravcu: edukacija mladih onkologa, stručno usavršavanje generacija koje dolaze u okviru našeg udruženja – UMOS (Udruženje medikalnih onkologa Srbije), još izvesno vreme i pedagoški rad na specijalističkim studijama iz internističke onkologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Nastaviću sa zalaganjem da se onkologiji kao multidisciplinarnoj grani kliničke medicine da znatnija uloga u celoj našoj zemlji, da se razvijaju sekundarni onkološki centri, brojčano i po zadacima, da postanu nosioci glavnine dijagnostike i terapije malignih bolesti u Srbiji, da se u snažnim regionalnim onkološkim centrima maligni tumori operišu po visokim standardima i principima onkološke hirurgije, da se inovativni lekovi mogu davati u većem opsegu u našim sekundarnim centrima, da se i radioterapija koja je danas u našoj zemlji visoko kvalitetna, koncentrisana u nekoliko tercijarnih centara, učini dostupnijom pacijentima.

Nastaviću da se borim za takva rešenja, a verujem da ću i dalje biti sa pacijentima, jer samo ispunjenje tog zadatka može podstaći sve ostale aktivnosti na daljem unapređivanju položaja kliničke onkologije u našoj zemlji.