Imala sam dobar početak teksta, ali sam ga zaboravila, kao ono kad uđem u sobu a ne znam šta sam htela. Da pišem ovaj tekst u budućnosti, 30 godina od sad kada ću imati više od 70 godina, ova rečenica bi mogla da bude istinita. Sada je izmišljena kao izgovor za važnu temu kao što je Alchajmerova bolest. Ali većina nas je imala ovakve epizode sa memorijom, koje se brzo zaborave ali možda ne bi trebalo jer bolest sa velikim „A“ pogađa više od 40 miliona ljudi na svetu, i predstavlja jedan od glavnih problema javnog zdravlja.
U potrazi za lekovima koji bi mogli da budu revolucionarni, kao što je lek za rak ili „eliksir mladosti“, šta god to sve značilo u najširem smislu produžetka i poboljšanja ljudskog života koji je već postao kvantitativno duži, najvažnije je pitanje kvaliteta – jer šta će nam sve to ako nam ne radi mozak. Nije to samo ono kada ne možemo da nađemo ključeve od stana, pa ih pronađemo u frižideru, ne sećamo se gde smo ostavili auto na parkingu ili šta smo radili juče. Ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti imaju mnogo ozbiljnije epizode koje izazivaju veliku patnju i za njih ali i za njihove porodice.
Problem propadanja kognitivne funkcije i slabljenja pamćenja pogađa mnogo ljudi i trebalo bi da ide sa godinama. Ali opasnost od velikog „A“ ili gubitka pamćenja je nešto o čemu svako razmišlja u nekom trenutku života. Dovoljno je da pogledate neki film u kojem se glavni lik ne seća ničega – a toliko je takvih filmova, kao i knjiga koje se bave temom gubitka pamćenja – da počnete da razmišljate „šta ako bi se nekada to desilo meni“. Glumac Kris Hemsvort, poznat po ulozi Tora, ima samo 39 godina i otkrio je da ima znatno povećan rizik za razvoj Alchajmerove bolesti zbog genetskih faktora, zbog čega je odlučio da pauzira od glume. Testovi su potvrdili njegov „najveći strah“ – da ima dve kopije gena ApoE4, nasleđene od oba roditelja – da je u riziku od Alchajmera i da je među 2-3% populacije kod kojih je čak 10 puta veća verovatnoća da će razviti bolest od onih bez obe kopije gena.
Zato je veliko interesovanje izazvalo pozitivno izjašnjavanje naučnika o rezultatima kliničke studije o novom leku kojim se potvrđuje njegova efikasnost u usporavanju uništenja mozga kod pacijenata s neurodegenerativnom Alchajmerovom bolešću, ali su ukazali i na neželjene efekte koji su ponekad vrlo jaki. Prema potpunim rezultatima tzv. treće faze kliničke studije sprovedene kod gotovo 1.800 ljudi koji su praćeni 18 meseci, potvrđuje se smanjenje od 27 odsto u „kognitivnom pogoršanju“ među pacijentima koji su primili lek lekanemab (lecanemab).
Kažu da je ovaj lek prekretnica i da je prvi lek koji daje pravu opciju lečenja za osobe pogođene Alchajmerom. Da li je to ipak samo još jedna studija i koliko je važno otkriće ovog leka, ne samo za Alchajmerovu bolest nego i za druge probleme kognitivne funkcije za koje još uvek nema rešenja?
Dr Ljubica Vojvodić, neurolog, objašnjava da rezultati studije koja je ispitivala efikasnost monoklonskog antitela lekanemaba pokazuju blago poboljšanje kognitivnog stanja kod pacijenata sa ranom Alchajmerovom bolešću (AB). Nažalost, neki pacijenti su kao neželjeni efekat terapije imali otok mozga i moždano krvarenje. Međutim, iako je ukupna korist od ovog leka bila relativno „skromna“, pojedini mediji su preneli informaciju o lekanemabu kao „značajnom otkriću“.
„Sva su očekivanja da će Američka agencija za hranu i lekove (FDA) u januaru 2023. godine odobriti lekanemab za terapiju rane AB. Međutim, kako je objavljeno u Lancetu, jednom od najznačajnijih stručnih medicinskih časopisa, neposredan uticaj lekanemaba ne treba precenjivati. Ukoliko i dođe do odobrenja za primenu ovog leka kod pacijenata sa AB, cena će verovatno biti previsoka za slabo i srednje razvijene zemlje. Drugo, potrebna je odgovarajuća infrastruktura da se obezbedi ordiniranje leka s obzirom na to da se radi o terapiji koja se primenjuje u vidu infuzija dva puta mesečno. I na kraju, što je možda i najbitnije, potrebno je obezbediti, za naše uslove relativno komplikovano i skupo dopunsko ispitivanje (PET snimanje mozga) koje je neophodno za procenu podobnosti pacijenta za ovu terapiju, kao i redovno periodično snimanje mozga magnetnom rezonancom. Dakle, lekanemab bi mogao da otvori put preko potrebnim lekovima za AB (uz napomenu da su ranije studije sa drugim monoklonskim antitelima nažalost pokazale nedovoljnu efikasnost ove terapije). Ali za sada, ključna poruka Komisije za prevenciju demencije iz 2020. godine se ne menja. Lečenje vaskularnih faktora rizika je najznačajniji vid prevencije AB.“
Koliko istraživanja, lekovi i terapije mogu da uspore te procese, što je posebno važno jer ljudi danas žive duže i žele kvalitetnu starost? Očuvanje mozga je uslov za to. Da bismo dali odgovor na ovo pitanje, potrebno je da se upoznamo, na pojednostavljen način, sa mehanizmom nastanka Alchajmerove bolesti, kaže doktorka Vojvodić. U nervnim ćelijama, objašnjava ona, nagomilavaju se izmenjene forme tzv. tau proteina formirajući strukture nazvane neurofibrilarnom klubadi. Ovakvi proteini u ćeliji onemogućavaju adekvatan prenos hranljivih materija što remeti normalne procese u ćeliji, dovodi do poremećaja funkcije, a naposletku nakon dostizanja kritične količine i odumiranja ćelije. Drugi proces se odvija između nervnih ćelija gde se taloži druga vrsta proteina nazvana beta amiloidnim plakovima. Ovi plakovi remete prenos signala između ćelija što je za nerve ćelije ključan proces koji omogućava njihovo preživljavanje.
„Dakle, kao krajnji rezultat nagomilavanja izmenjenih proteina u nervnom sistemu nastaje smrt nervnih ćelija. Ovaj proces nazivamo neurodegeneracijom. Naravno, neurodegeneracija prati starenje jer se u starosti iscrpljuju reparativni mehanizmi u ćeliji, ali je kod pacijenata sa AB neurodegeneracija ubrzana i dominantno su ovi procesi prisutni u određenim delovima mozga, onim koji su odgovorni za funkciju kratkoročnog pamćenja. Pored ovog procesa postoji sve više podataka i o značajnoj ulozi inflamacije (zapaljenja). Većina do sada ispitivanih monoklonskih antitela, pa i poslednji među njima lekanemab, bazirala su se na sposobnosti vezivanja za beta amiloidne plakove, razgrađujući ih, čime se smanjuje njihova količina, dolazi do boljeg prenosa signala između ćelija i samim tim poboljšanja nervnih funkcija. Međutim, klinička poboljšanja nisu bila statistički značajna, a lekovi su bili povezani sa pojavom ozbiljnih neželjenih efekata i zato su još uvek u fazi ispitivanja“, priča doktorka Vojvodić.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije i pripisuje joj se oko 60 do 70 odsto slučajeva. Pamćenje prirodno počinje da opada od tridesetih te neki lekari preporučuju svakodnevno vežbanje. Šta to znači i kako „bildovati“ mozak da bi se usporili ovi procesi? Mnoga istraživanja su potvrdila da pamćenje može da se poboljša vežbanjem, a sve je više izgleda i da neki slučajevi Alchajmerove bolesti mogu da se spreče ili „odlože.“
Jedna studija koja je više godina pratila ispitanike različitog životnog doba, tako što je na godišnjem nivou rađeno ispitivanje kognitivnih funkcija, odnosno snimanje mozga magnetnom rezonancom, pokazala je da pamćenje za događaje (epizodična memorija) prirodno, dakle kao deo normalnog starenja, opada nakon 60. godine života. „Dakle, poteškoće u domenu pamćenja kod mlađih se svakako ne mogu smatrati normalnim i potrebno je sprovesti ispitivanja. Takvim ispitivanjima treba prvo da se proveri da li je u pitanju kognitivni poremećaj, i ako jeste, dalje se ispituje šta je do njega dovelo. Međutim, u okviru ispitivanja mogu se otkriti druge bolesti i stanja, kao što su npr. epilepsija ili depresija koje se mogu klinički manifestovati poremećajem pamćenja. U takvim slučajevima, lečenjem ovih bolesti se zapravo normalizuje i pamćenje“, priča dr Ljubica Vojvodić.
Lancetovo istraživanje o demenciji je pokazalo da se 40% slučajeva Alchajmerove bolesti može sprečiti ili odložiti slično kao srčana oboljenja ograničavanjem faktora rizika od gojaznosti, pušenja, alkohola. Prema zvaničnom saopštenju Komisije za prevenciju demencije iz 2020. godine, najefikasnija prevencija demencije je lečenje vaskularnih faktora rizika kao što su visok pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi. Takođe se smatra, priča doktorka Vojvodić, da su gojaznost i pušenje značajni faktori rizika za demenciju.
Studija objavljena početkom decembra ove godine pokazuje da je redovna konzumacija hrane sa visokim sadržajem šećera, soli, masti, odnosno hrane siromašne u proteinima, vitaminima i vlaknima, takođe nezavisan faktor rizika za poremećaj pamćenja. Jedna druga studija je pokazala da osobe koje fluentno govore dva ili više jezika imaju za u proseku pet godina kasniju pojavu prvih znakova demencije. Dakle, može se zaključiti da je učenje stranog jezika jedan od načina na koje možemo znatno da odložimo pojavu Alchajmerove demencije.
Kad je vreme da se zabrinemo i koji su znaci, da li je problem ako zaboravljamo gde ostavljamo stvari ili ne možemo da zapamtimo likove iz knjige i serija?
„Ukoliko se često, gotovo na dnevnom nivou javljaju epizode kada zaboravimo gde smo ostavili predmete u kući, ukoliko imamo periode kada ne možemo da se setimo nekog događaja iz bliske prošlosti, odnosno ukoliko primetimo da nam je teško da sagledavamo odnose među ljudima, da razumemo kontekst pročitanog teksta, svakako treba da se javimo neurologu koji će sprovesti sva potrebna ispitivanja. Ukoliko se ispostavi da se radi o neurodegenerativnom kognitivnom poremećaju, moguće je uz pomoć odgovarajuće terapije bar delimično usporiti proces funkcionalnog propadanja.“
Svaki čovek je ono što pamti. Zato „kradem“ jednu rečenicu iz jednog teksta o Alchajmeru koja kaže da „tamo gde ostane tračak sećanja, možda ima nade“.
