Aleksandar Dragović trenutno sa fudbalskom reprezentacijom Austrije ispisuje sportsku istoriju zemlje. Pre nego što je počelo Evropsko prvenstvo i nekoliko dana pre potpisivanja ugovora za Crvenu zvezdu čime je ostvario dečački san, štoper je pričao o svojim korenima i poreklu, odrastanju u Beču, balkanskom mentalitetu i ustaljenim predrasudama o tom regionu.
Ovako je bečki dnevni list Kurier, opisao – a Mozzart sport preneo pisanje austrijskih novina – fudbalera sa kojim je razgovarao o temama koje idu dalje od kolokvijalnih sportskih intervjua, tokom koji je Dragović pričao o socijalnim i kulturolškim temama. On je jedan od trojice igrača srpskog porekla koji ovog leta brane boje Austrije na EP-u.
Na pitanje da li je razgovor mogao da bude i na srpskom, austrijski štoper srpskog porekla je odgovorio da je „u redu sa oba jezika“, ali i priznao da je „sigurniji sa nemačkim“, kao i da nije dao mnogo intervjua na srpskom jeziku.
„Ja jesam odrastao u Beču, gde ima dosta Srba, ali smatram da u zemlji u kojoj živiš treba da govoriš jezikom te zemlje, a to je u ovom slučaju nemački. Naravno da svako ima svoje poreklo, kulturološka različitost je nešto veoma lepo. Nešto gde upoznajemo mnoge lepe stvari. Ipak sam zagovornik teze da svako treba da vlada jezikom zemlje u kojoj živi“, rekao je Dragović.
Rekao je novi štoper „crveno-belih“ i kako bi, nekome koga prvi put vidi u životu, objasnio „KS“ u imenu umesto „X“ i „IĆ“ u prezimenu, kako mu uredno stoji i u austrijskom pasošu.
„Svet fudbala je jako multi-kulti. Ponosan sam kako na svoje srpsko poreklo tako i na moju domovinu Austriju kojoj jako mnogo dugujem. U mojim grudima kucaju dva srca. Ja zaista srećom nisam nikada imao problema zbog toga što se u mom imenu nalazi to ‘KS’ umesto ’X’ ili ono ’IĆ’ u prezimenu. Govorimo li konkretno o školi – nikada nisam doživeo nekakvo šikaniranje. Nažalost, nisu svi oni koji imaju poreklo slično mom prošli tako dobro kao ja“, rekao je Dragović.
On je naglasio da mu njegovo poreklo, ime ili prezime, nikada nije predstavljalo prepreku u životu i profesionalnoj karijeri.
„U Beču žive ljudi raznih porekla, da li iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Turske. Svako ima svoje karakteristike. Ipak smo na kraju krajevima svi mi ljudi, sa dve ruke, dve noge. Respekt je neminovan da bi suživot mogao funkcionisati. Naravno da svugde postoje mutikaše, ali njih treba ignorisati. To sam uvek i radio, tako sam izbegavao probleme“, rekao je Dragović.
On je prokomentarisao i to da li je nekada imao utisak da bi zbog porekla morao da se trudi više od jednog „pravog“ Austrijanca? Kako je rekao, nema sumnje da je nekim ljudima u Astriji teže nego tim „pravim“ Austrijanaca, ali da uprkos tome smatra kako neko ko naporno radi „zaista može da ostvari zacrtani cilj, kao i neki, recimo, Maks Musterman“.
„Sasvim sigurno je da ‘Maks Musterman’ uživa neke privilegije u odnosu na Aleksandra Dragovića. S druge strane su mi poznati mnogi primeri ljudi koji u onom ‘IĆ’ na kraju prezimena traže izgovor. Recimo: ‘Ne daju mi posao samo zbog mog imena sa IĆ’, kako mnogi tvrde. Uvek se pitam da li su stvarno dali sve od sebe da dobiju taj posao? Mnogi ljudi nažalost lažu sami sebe, nisu iskreni prema sebi samima“, zaključio je Dragović u intervjuu za bečki Kurier.
Tagovi
