Slobodan Jovanović je smatrao da je od jeseni 1913. Apisov politički uticaj počeo da opada. Pre nego što je Aleksandar počeo da se meša u vojne poslove, svi oni koji su tražili protekciju okupljali su se oko pukovnika Apisa. A sada su ti isti ljudi polako ali sigurno prelazili na Aleksandrovu stranu.
Krug oko Apisa se sveo na njegove prave prijatelje. Rat je nemilosrdno kosio oficire, što je značilo smanjivanje broja Apisovih pristalica.
Jednom prilikom 1914. godine, Apis je ovako opisao Slobodanu Jovanoviću šta on zaista misli o Aleksandru:
„’Aleksandar je Karađorđević, a Karađorđevići ne umeju da prave prijatelje. Ničije prijateljstvo on ne ceni… Od ljudi on ne traži odanost, već udvorništvo, a ja udvorica nisam. Ja sam dao dinastiji dovoljno dokaza svoje vernosti. Ako se od mene traži da Prestolonasledniku izuvam još i čizme – e lepo, ja to neću, i ne mogu! Eto mu za to posilni.’
Apis se, preko običaja, stao uzrujavati; njegova prostrana prsa kao da je podilazila drhtavica – i ja sam za trenutak, mesto običnog svakodnevnog Apisa, gledao jednoga plahovitog i ponosnog čoveka, svesnog svoje vrednosti i svoje moći. Gledajući ga onako krupna i teška, meni je dolazila misao da bi njemu udvornička pregibanja bila kako moralno tako i fizički nemogućna…“
Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 9. januara čitaoci na poklon dobijaju drugu knjigu iz hit edicije “Senke nad Balkanom”. Knjiga “APIS I CRNA RUKA – NAJOZLOGLAŠENIJI SRPSKI ZAVERENIK” Dušana Teleskovića priča je o tajanstvenoj organizaciji o kojoj su i danas podeljena mišljenja, baš kao i o glavnom njenom junaku čija se senka nadvijala nad Jugoslavijom između dva rata, iako je on izgubio život pre njenog formiranja…
Tagovi
