(Beta) – Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić izjavio je danas su evoparlamentarci, na kraju poslednjeg dvodnevnog medjustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, opoziciji ponudili ultimatum, da je njihov cilj bio da opoziciju „po svaku cenu nateraju da izadje na izbore“, ali da predstavnici vlasti daju „što manje, odnosno da ne daju da ništa“.
„Mi smo taj ultimatum odbili i nećemo učestvovati ni u nadzornom telu za kontrolu rada javnih servisa niti u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK), jer će tamo vlast imati apsolutnu većinu i nećemo moći da učinimo ništa na poboljšanju izbornih uslova. Ta ponuda ne služi ničemu“, ocenio je Aleksić u emisiji „Utisak nedelje“.
Prema njegovim rečima, razgovori o izbornim uslovima moraju biti nastavljeni „jer je stanje u Srbiji neodrživo“, a ocenio je i da se „opozicija mora boriti zajedno protiv vlasti“, bez obzira da li je odluka bojkot ili zajednička izborna lista.
„Ovo je velika sramota za evroparlamentarce. Oni nisu hteli da poštuju ono što su sami imali u izveštajima Evropske unije o Srbiji za 2019. godinu i 2020. godinu. Ljudi koji su ovde došli kao posrednici kao da nisu čitali šta je EU rekla o stanju demokratije, izbornih sloboda i slobode govora“, rekao je Aleksić.
Upitan o najavi Narodne stranke da će učestvovati na izborima u Negotinu 17. oktobra, Aleksić je naveo da će ta stranka uskoro predati listu za te izbore.
„Učestvovaćemo na izborima i učinićemo sve što možemo da se odupremo pritiscima. Izbori u Negotinu će biti veoma važan element za donošenje odluka o daljim koracima vezanim za parlamentarne, beogradske i predsedničke izbore najavljene za april“, rekao je Aleksić.
On je naglasio da izbori u Negotinu nisu promenili odluku Narodne strranke o bojkotu, već da je u pitanju „test i eksperiment“, u kojem će se videti šta se dogadja sa izbornom praksom u Srbiji.
„Već vidimo da su ogromni pritisci u Negotinu“, dodao je Aleksić.
On je dodao da Narodna stranka izlaskom na te izbore „nije nikoga prevarila, slagala niti je prekršila dogovor“, već da je u pitanju „suvereno pravo (njihove) organizacije“.
Na pitanje u čemu se razlikuje odluka Narodne stranke o izlasku na izbore u Negotinu od odluke stranke Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića, koja je učestvovala na izborima u Šapcu prošle godine, Aleksić je odgovorio da je to tada učinjeno u trenutku kada je postojao Savez za Srbiju.
„(U Savezu za Srbiju) smo doneli odluku o bojkotu izbora i godinu dana pre toga smo obećavali gradjanima da ćemo bojkotovati izbore, i obavezali se sporazumom sa narodom da ćemo bojkotovati izbore. Oni su prekršili širi dogovor koji smo imali. Sada svako ima svoju platformu i imamo legitimno pravo da u ovom trenutku taktički donesemo odluku da vidimo šta ćemo da radimo“, rekao je Aleksić.
Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović kazao je da se ta politička opcija povukla iz medjustranačkog dijaloga kada se on „pretvorio u farsu“ i kada su predstavnici EU prećutali to što je „vlast odbila apsolutno sve, i papir koji (su evropalamentarci) predložili“.
„(Poslanik Srpske napredne stranke) Vladimir Orlić je u ime vladajuće većine odbio sve predloge učesnika, uključjući i predloge evroparlamentaraca. Čak i osnovu, inicjalni papir koji je popisao šta ne valja u Srbiji, u kom se priznaje da postoje ucene birača, priznaje se da ljudi ne biraju nego da ih prinudno vode na birališta… Nakon što smo dobili jednu dijagnozu bez terapije, mi smo dali predlog sporazuma“, naveo je Stefanović.
On je rekao da su predstavnici Evropskog parlamenta bili izloženi pritiscima Evropske narodne stranke, evroparlamentarne grupacije koje okuplja narodnjačke partije, a da niko iz redova opozicje „nije verovao da će predstavnici EP doći i (ponuditi rešenje) u suprotnosti sa deklaracijama same Evropske unije“.
On je dodao da će Stranka slobode i pravde u predstojećim aktivnostima saradjivati sa ljudima koji su do sada saradjivali protiv sadašnnjih vlasti, ne sa onima koji su se „sami ispisivali (iz opozicije)“.
„Onaj ko misli da može kod tigra, kod medveda da udje, zato što očekuje neku apanažu, to nas ne interesuje. Sešćemo i dogovoriti se prvenstveno sa strankama s kojima imamo platformu oko kontrole izbore“, izjavio je Stefanović.
On nije mogao da kaže da li će Stranka slobode i pravde izaći na izbore zakazane za april, navodeći da opozicija ne mora nužno da formira „jednu kolonu“, odnosno da da nema ništa protiv stranaka koje sprovode svoju strategiju, dokle god su „iskrene u borbi protiv vladajućeg režim“.
Lider Dveri Boško Obradović ocenio je da unutar opozicije nije bilo pomaka u borbi protiv vladajuće većine, mimo dijagnostike stanja, a da će se tek izjasniti da li će učestvovati u narednom izbornom procesu.
Obradović je naglasio da će stranka koju predvodi u narednih deset dana, do kraja septembra, doneti tu odluku, nakon čega će krenuti „krenuti svojim putem“.
On smatra da opozicija treba da ima „dozu samokritike“, odnosno da postavi pitanje kako bi se EU odnosila prema medjustranačkom dijalogu „da je 50.000 ljudi na ulici ili da 30 lidera opozicije štrajkuje gladju na stepeništu Skupštine“.
„Neko je ugasio Savez za Srbiju. Ko ga je ugasio? Ovaj dijalog je upravo uspeh prethodnog bojkota izbora… Ko je verovao da nema pravo da bude razočaran (učešćem) evropalamentaraca? Ako nema protesta, godinu dana nikakvog jedinstva opozicije – šta je alternativa? Bojkot, pa da damo (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću još četiri godine vlasti?“, naveo je Obradović.
On je rekao da će Dveri u narednim danima odlučiti da li će učetvovati u telima koji su proizvod medjustranačkog dijaloga, ali da će za promenu vlasti biti potrebna ili ujedinjena opozicija, ili ideja kako će ona izdejstvovati izbore.
„Za mene je ovde problem što nas (dijalogom) zamajavaju dok prolaze životne teme (koje) nisu na dnevnom redu jer mi mesecima pričamo o dijalogu. (Nesposobna) opozicija godinu dana ne može ni jednom smislenom akcijom da se suprotstavi režimu… Ja ne mogu više da čekam dijagnostiku, ni evroparlamentarca, ni opozicije“, rekao je Obradović.
Tagovi
