Bila je subota, i u jedan sat posle ponoći iz trpezarije se začula muzika, rastrzani ali mirni zvuk mandolina i gitara, i nekih udaraljki u daljini, a u spavaćoj sobi, u kojoj su ležali, i do tog trenutka mirno spavali, Fric i Dobrila su otvorili oči istovremeno i buljili su zajedno u plafon, ako zajedno uopšte i može da se bulji. Uglavnom, Dobrila je pitala: „Je l’ tebi ovo poznato?“ Onda je Fric odgovorio: „Jeste, mislim da znam šta je u pitanju, ali me čudi da ne čujem Profesorov glas?“ Onda je Dobrila rekla: „Misliš da će opet da mu prepričava onaj isti film?“ Tu je onda Fric ustao iz kreveta, izašao je iz sobe i zavirio je u trpezariju, video je Kineza Lija kako leži sklupčan u svojoj vreći za spavanje, licem okrenut ka Profesoru filozofije, koji je ležao na leđima u svojoj vreći za spavanje, i u ruci je držao mobilni telefon i puštao muziku sa Jutjuba. Onda se Fric vratio u spavaću sobu, ispružio se pored Dobrile i rekao: „Kinez Li se trese, opet ima napad panike, Profesor će ponovo da mu prepričava ’Tri sahrane Melkijadesa Estrade’, mislim da je ovo treći put kako mu ga prepričava.“ Onda je Dobrila rekla: „I meni prija taj film, zašto ne počne da priča?“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 6. APRILA. DIGITALNO IZDANJE NA NSTORE.RS
Tagovi
