Alternativna briga nije samo mesto za život već i mesto psihološkog rasta

Na završnoj konferenciji projekta „Sigurna mesta, nesmetan razvoj dece – Integrisanje praksi zasnovanih na znanju o efektima traumatskog iskustva u sistem alternativne brige“ prezentovani su rezultati i Nacionalne preporuke za unapređenje politika i prakse brige o deci na osnovu znanja o efektima traumatskog iskustva.

Na važnost ove teme ukazuju rezultati dostupnih istraživanja – da je troje od četvoro dece i mladih koji se nalaze u sistemu alternativne brige imalo traumatsko iskustvo u periodu pre ulaska u alternativnu brigu[1]. 50% ove dece svakodnevno je bilo izloženo nasilju u svojim biološkim porodicama, a čak 62% dece nalazi se u alternativnoj brizi zbog fizičkog, emocionalnog ili seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja ili usled kombinacije ovih razloga[2]. Upravo iskustvo odrastanja u ovakvim okolnostima ih čini ranjivim i zahteva kreiranje podrške koja će omogućiti oporavak od traume i vratiti im poverenje u ljude i svet oko sebe.

„Kako bismo stekli celovitu sliku i bolje razumeli situaciju u sistemu alternativne brige sproveli smo istraživanje u koje su bili uključeni predstavnici mladih, predstavnici profesionalaca iz sistema socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva i pravosuđa. Želeli smo da steknemo uvid u funkcionisanje sistema, postignuti napredak u oblasti alternativnog staranja i sagledamo izazove sa kojima se suočavaju. Dobijeni podaci poslužili su i za kreiranje kurikuluma obuke koja je namenjena profesionalcima zaposlenim u navedenim sistemima. U istraživanje je bilo uključeno 143 profesionalca i 89 mladih osoba sa iskustvom alternativne brige. Zabrinjavajući je podatak da dve trećine profesionalaca u ovim sistemima smatra da su imali malo ili nimalo edukacije koja se odnosi na razumevanje traume i njenog uticaja na razvoj dece. Među mladima, koji su učestvovali u ovom istraživanju, 40% smatra da nije dobilo odgovarajuću podršku, kao i da prepoznaju da postoji potreba za unapređivanjem znanja i veština profesionalaca koji rade sa decom i mladima u domenu pristupa koji se zasniva na znanjima o traumi,“ – ističe Marija Nijemčević Popovski, saradnica za razvoj programa SOS Dečija sela Srbija.

U sklopu projekta razvijena je obuka namenjena profesionalcima koji su zaposleni u sistemu socijalne zaštite. U Srbiji je, u protekle dve godine, realizovano pet obuka koje je prošlo 75 profesionalaca iz različitih institucija, ustanova i organizacija koje se bave zaštitom dece. Edukovani su i master treneri, i razvijena je onlajn obuka, dostupna ne samo profesionalcima iz sistema socijalne zaštite, već i iz drugih sistema koji su uključeni u rad sa decom i mladima koja su imala traumatska iskustva.

Poseban deo projekta se odnosio na realizaciju organizacijskog razvoja sa tri organizacije. U sklopu ove aktivnosti cilj je bio definisanje planova na nivou organizacije kroz čije sprovođenje će biti unapređen pristup zasnovan na znanjima o traumi.

Razvijeni su i priručnici namenjeni učesnicima obuke, master trenerima, priručnik za sprovođenje organizacijskog razvoja, kao i poseban priručnik za rad sa decom migrantima, koja su imala traumatska iskustva.

Definisane su preporuke za unapređenje politika i praksi, a koje su nastale na osnovu doprinosa mladih sa iskustvom u alternativnoj brizi, profesionalaca, kao i donosilaca odluka.

„Posebno je važno da smo aktivnu ulogu dali mladima sa iskustvom odrastanja u alternativnoj brizi. Obučeno je 14 mladih, iz 5 zemalja, kako bi pružili podršku kao ko-treneri u izvođenju obuke. Mladi su vodili pojedine delove obuke i iznosili svoju perspektivu, što je posebno doprinelo značaju i vrednosti same obuke. Takođe, formirana je i međunarodna grupa od 10 mladih sa iskustvom odrastanja u alternativnoj brizi (Young Expert Group) koja je davala smernice i povratne informacije tokom razvijanja materijala i definisala ključne poruke“ – kaže Jelena Tanasijević, saradnica za razvoj programa organizacije SOS Dečija sela Srbija.

NACIONALNE PREPORUKE ZA UNAPREĐENJE POLITIKA I PRAKSE BRIGE O DECI NA OSNOVU ZNANJA O EFEKTIMA TRAUMATSKOG ISKUSTVA:

1. Definisati primenu pristupa zasnovanog na znanju o efektima traumatskog iskustva kao prioritet u sistemu mentalnog zdravlja, obrazovanja i socijalne zaštite.

• Uspostaviti model intersektorske saradnje između ova tri sistema kako bi se obezbedio ujednačen pristup u obezbeđivanju podrške deci i mladima koja su pretrpela traumatsko iskustvo.

• Obezbediti edukaciju za zaposlene u sistemu obrazovanja kako bi se podigla svest o uticaju traume i kako bi se izbegla normalizacija traumatskih iskustava.

• Predvideti obaveznu edukaciju na temu uticaja traume na razvoj dece kako za sve zaposlene u sistemu alternativnog staranja tako i za sve pružaoce brige.

• Ojačati sistem brige o deci kroz primarnu prevenciju i prevenciju burnout-a profesionalaca.

KLJUČNE PORUKE MLADIH SA ISKUSTVOM ODRASTANJA U ALTERNATIVNOJ BRIZI

• Mi nismo problematični, mi se prilagođavamo;
• Naše ponašanje je normalna reakcija na nenormalna iskustva;
• Potrebna nam je pomoć, ne kazna;
• Šta je ljubav? Sistem ne treba više da me povređuje;
• Najbolji rezultati rada dolaze iz vašeg srca, ne na osnovu vaše zarade;
• Važno je da me učite kako da volim na ispravan i siguran način;
• Svaki smeštaj treba da bude kao dom;
• Alternativna briga nije samo mesto za život. To bi trebalo da bude mesto psihološkog rasta;
• Pogledajte iza mene i potrudite se da me nađete – moja priča može biti vaša;

Projekat je realizovan u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj i Srbiji, u periodu od 2020. do 2022. godine, u saradnji sa organizacijom CELSIC iz Škotske i uz finansijsku podršku EU REC fonda i Međunarodne organizacije SOS Dečijih sela. Detaljnije informacije o projektu “Sigurna mesta, nesmetan razvoj dece” možete dobiti na: web sajtu organizacije SOS Dečija sela Srbija.

[1] Jaritz, C., Wiesinger, D., & Schmid, M.: Traumatische Lebensereignisse bei Kindern und Jugendlichen in der stationären Judgenhilfe: Ergebnisse einer epidemiologischen Untersuchung. Trauma & Gewalt, (2008), 2(4), 266-277.

[2] Ibid.