Krajem 1971. godine, Horskom zajednicom Južne Kalifornije u Los Anđelesu pročule su se neverovatne vesti. Areta Frenklin dolazi u grad da snimi gospel album, a 25 članova ovog hora pevaće prateće vokale.

Grupu pevača predvodio je jedan od najznačajnijih gospel muzičara tog doba, prečasni Džejms Klivlend, a članovi su mahom poticali upravo iz Los Anđelesa. “Prečasni je samo rekao: ‘Ti ideš na probu, i ti ideš na probu’”, priseća se Meri Hol, tada 22-godišnji alt. “Nisam mogla da verujem da se spremam da pevam sa Kraljicom soula. To je još uvek jedan od najboljih trenutaka u mom životu.”

Taj trenutak – dve noći muzike i usklađivanja glasova pre nego što će se nastupiti uživo pred publikom u jednoj baptističkoj crkvi – odveo je do najprodavanije ploče Arete Frenklin u istoriji, “Amazing Grace”, koju su činili i aranžmani kultnih gospel pesama poput “How I Got Over” i “What a Friend We Have in Jesus”.

Sve donedavno ovo živo izvođenje, iako zabeleženo na snimku, bilo je malo poznato.

“Amazing Grace” sada je u ograničenom broju primeraka ponovo u prodaji, a fanovi konačno mogu da pogledaju nastup.

Areta je do 1971. godine već bila jedna od najvećih zvezda pop muzike, sa hitovima poput “Respect” i “Think”.

Čelnici kompanije “Warner Bros.”, koji su Aretinu producentsku kuću “Atlantic Record” otkupili još 1967. godine, nadali su se da će film za gospel uraditi ono što je Vudstok učinio za pop muziku. “Warner” je režiju prepustio Sidniju Polaku.

Probe u Los Anđelesu su počele mesec dana ranije, a držao ih je Klivlend koji je Areti bio mentor kada je bila dete.

Areta, tada 29-godišnjakinja, trebalo je da dovede ritam sekciju iz Njujorka. Klivlend je zaposlio harizmatičnog 27-godišnjeg Aleksandera Hamiltona da diriguje horom.

Konačno izvođenje, kako se na Polakovim pažljivo ukomponovanim snimcima vidi, prštalo je od tuge i od radosti. Znoj i suze slivaju se niz Aretino lice. Klivlend jeca. Starije žene u redovima u transu.

Kada se pročulo da je Areta u gradu, isprva skromna publika od prve večeri sutradan se pretvorila u masu. Njen otac je požurio u Los Anđeles da zauzme mesto u prvom redu – ali i da održi govor.

Cenjena gospel pevačica Klara Vord sedela je pored njega u šljokičastoj haljini. Svratili su i Mik Džeger i Čarli Vots iz Stounsa.

Ali Polak i njegova ekipa napravili su grešku; u produkciji je učestvovalo mnogo ljudi, nisu se koristile klape, i snimak nije usklađen sa zvukom.

Tim je odustao od filma pre šest nedelja. Sa napretkom digitalnom tehnologije, producent Alan Eliot uspeo je da sinhronizuje snimak.

Iako se Areti nije dopao film i dugo se opirala objavljivanju, njena nećaka Sabrina Ovens ga je nedavno podržala.

“U trenutku kada sam videla film prvi put pre tri godine, znala sam da i drugi moraju da ga vide”, kaže ona.

© 2019 The New York Times

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.