Sve veći broj naučnika upozorava na košmarni scenario: najveća kišna šuma na svetu mogla bi da bude izbrisana s lica zemlje.
Klimatske promene uz požare i druge posledice po prirodu izazvane čovekovim ponašanjem po svoj prilici su spremne da okinu značajne promene u klimatskom sistemu Amazona.
Ukoliko se to bude dogodilo, Amazon bi mogao da dospe u fazu samodestrukcije – proces uništenja koji ne potpomažu nikakvi spoljni faktori, a koji podrazumeva sušenje i odumiranje stabala i biljaka.
Polovina šume – ili više – mogla bi da erodira u savanu, a da potom šuma koja je upijala štetne gasove i skladištila ih ili prečišćavala, počne i sama da ih otpušta.
Tomas Lavdžoj, naučnik koji se bavi klimatskim promenama i životnom sredinom, navodi da je došao do istih zaključaka kao i njegov kolega iz Brazila Karlos Nobre: faza samouništenja počeće kada nestane 20 do 25 odsto šume. Prema procenama vlade, obešumljavanje Amazona trenutno je na 19,3 odsto, a neki naučnici smatraju da je taj postotak već sada veći.
“Vrlo je blizu”, upozorava dr Lavdžoj.
Upozorenja na ekološku katastrofu mogu se pronaći u istraživanjima poput onog koje je vodila dr Dženifer Balk, stručnjak za požare.
Pre nego što je brazilski predsednik Žair Bolsonaro zažmurio na drastični porast podmetnutih požara u Amazoniji ovog leta, Dženifer Balk i njene kolege sproveli su istraživanje tada ne tako učestalog fenomena.
Ispitivali su komade šume decenijama izložene malim ali ponovljenim požarima koje su palili poljoprivrednici.
Posle određenog broja ciklusa, čak i ako vatra uzrokuje umerenu štetu, drveće počinje da izumire u ogromnom postotku; količina biljaka koja odumire posle požara skočila je s 5–10 odsto na 60 odsto – iznenadna ekološka smrt.
“U Amazoniji bi to moglo da se desi u vrlo kratkom roku”, navela je dr Dženifer Balk.
Piše Maks Fišer
Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. septembtra.
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Za koga Argentinci stvarno glasaju – Mnogi sumnjaju da je kandidat umerene levice za predsednika Argentine Alberto Fernandez samo marioneta bivše predsednice Kristine Kiršner koja će biti njegova potpredsednica. Da li bi Fernandezova pobeda za Argentince mogla da znači povratak Kiršnerovoj i njenoj populističkoj politici ili bi novi lider imao drugačije planove?
Obrnut sindrom praznog gnezda – Roditeljstvo sa sobom nosi ispunjenost, ali i nebrojeno izazova. Oni koji decu izvedu na pravi put ostanu sami u svom “praznom gnezdu”, ali mnogi od njih uživaju u prilici da se posvete sebi. Šta, međutim, ako se deca vrate i poremete vam novu rutinu, navike i gnezdo ponovo zavrvi od ptića?
Grljenje krava leči dušu – Ukoliko niste ljubitelj klasčne psihoterapije i niste voljni da preterano pričate, već bi vam prijalo malo tišine i jedan topao zagrljaj, Holanđani su pronašli prave osobe – tačnije, životinje – za to: krave. Maženje krava je novi geštalt!
U potrazi za Amelijom – Doktor Robert Balard, pronalazač važnih izgubljenih stvari, otpočeo je novu misiju: misli da ima nove tragove koji bi mogli da ga odvedu do olupine aviona kojim je upravljala Amelija Erhart, a koji nikada nije pronađen.
“Brajana” ili kako Amerika izvozi smrt – U karipskim i zemljama Južne Amerike, ulicama hara američko oružje, nelegalno prokrijumčareno i u enormnim količinama. Najpoznatiji pištolj među njima kojim je počinjeno desetak ubistava je “brauning“ pištolj kalibra devet milimetara – Brajana. Pištolji poput Brajane nalaze se u epicentru krize.
Kad glečeri umru – Island je 18. avgusta sahranio Okjokul, prvi glečer stradao od klimatskih promena. Glečeri pokrivaju desetinu površine ove ostrvske zemlje. Svi oni se tope. Island klimatske promene smatra pitanjem od nacionalnog značaja; ekonomija je na rubu recesije.
ISIS nije nestao – Iako se američki predsednik Donald Tramp nedavno hvalio da je Islamska država konačno poražena, ISIS ponovo regrutuje stare i nove borce. Može li Islamska država da posle povlačenja američke vojske uspe da povrati izgubljene teritorije?
Japanke ne žele brak – Procenat zaposlenih žena u Japanu viši je nego ikad, ali se od japanskih supruga i majki i dalje se očekuje da nose na svojim plećima domaćinstvo, brigu o deci i pomažu starijim članovima porodice. Pošto su im dozlogrdili dvostruki aršini, žene u Japanu sve češće biraju da se klone braka i usredsrede na posao i svoju novostečenu slobodu.
“Harli” prede kao maca – Harli-Dejvidson sada nudi svoj prvi električni motocikl, “LiveWire”, namenjen novoj publici, mladoj i urbanoj, onoj koja se već saživela sa novim tehnologijama. Da li će milenijalci pozitivno reagovati ili voziti “Harli” i dalje znači brutalnu mašinu koja bljuje vatru?
“Trejnspoting” generacija – U Škotskoj je prošle godine od posledica narkotika preminulo 1.187 ljudi, 27 odsto više nego prethodne godine. Stariji, dugogodišnji zavisnici čine većinu. U Škotskoj je 60.000 registrovanih korisnika droge – uglavnom dugogodišnjih konzumenata opioida i benzodiazepina.
Feminizam u Senegalu – U najkontroverznijoj sceni “Ljubavnice oženjenog čoveka”, veoma popularne televizijske serije u Senegalu, glavna junakinja Marem oblači smelo ciklama odelo i odlazi na sastanak sa oženjenim čovekom. Pre toga, pokazuje na svoje međunožje i kaže svojoj prijateljici: “Ovo je moje. Dajem je kome ja hoću.”
U novom broju čitajte i kakvog je ukusa hleb od praistorijskog kvasca, zašto je prikaz ekologije na filmu problematičan, kako slonovi utiču na globalno zagrevanje i zašto je važno da ih ima što više, kako izgleda navala mušica, može li nostalgija da bude toksična, da li su ekonomisti krivi za tržišni haos i nejednakosti, da li je Li Krasner konačno uspela da izađe iz senke svog supruga Džeksona Poloka, kada da očekujemo veštačke materice i koje će biti njihove neželjene posledice, kako Norvežani na severu čuvaju tradiciju, kako je nastao nudistički pokret i gde i danas živi, kakvi rajevi čekaju na netaknutim obalama Portugalije, zašto Amerikanci na operacije odlaze u Kankun, ali i kako je esktremna desnica sa YouTube-a zavladala Brazilom.
© 2019 The New York Times
Tagovi
