Inovativni lekovi produžavaju životni vek, omogućavaju uspešnije, brže i komfornije lečenje, uz daleko manje troškove.
Iako je ulaganje države Srbije u zdravstvo veoma slično susednim zemljama poput Bugarske ili Rumunije, izdvajanje za inovativne lekove ubedljivo je najmanje u Srbiji u odnosu na sve posmatrane zemlje, kažu rezultati dve različite studije, sprovedene od strane Udruženja proizvođača inovativnih lekova (Inovia) i Američke privredne komore u Srbiji (AmCham).
„Udeo koji otpada na inovativne lekove u lekovima koji se izdaju na recept u Srbiji je više nego duplo niži u poređenju sa Bugarskom, koja ima relativno sličnu budžetsku potrošnju za zdravstvo i sličan nivo BDP-a. Naša studija je pokazala značaj investiranja u inovacije i njihove efekte na dugoročne budžetske uštede i produženje životnog i produktivnog veka stanovništva. Zato je neophodno napraviti sistem analize efikasnosti ulaganja u zdravstvo i otvoreno razgovarati o dugoročno održivim modelima finansiranja inovativnih terapija“, rekla je Jelena Pavlović, predsednica AmCham-a, na konferenciji o razvoju zdravstvenih politika u Srbiji, koju su zajednički organizovali AmCham i Inovia.
Pored mnogo veće verovatnoće izlečenja i kraćeg roka nego uz konvencionalnu terapiju, pravovremenim lečenjem inovativnim terapijama generiše se značajna ušteda. Na primeru lečenja Hepatitisa C ušteda iznosi oko 6,310 evra po pacijentu, ali se i postiže gotovo potpuna eliminacija bolesti (95%) u kratkom roku, dok je konvencionalnim terapijama izlečenje više nego duplo niže (45%). Kao rezultat blagovremenog ulaganja u inovativne terapije, mnoge zemlje uključujući Italiju, Sloveniju i Portugal su već postigle veliki procenat eliminacije bolesti.
I prema podacima iz komparativne studije državnog ulaganja u zdravstvo i dostupnosti inovativnih terapija u Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori i Srbiji, koju je sprovela IQVIA, vodeća svetska konsultantska kompanija iz oblasti zdravstva, Republika Srbija raspolaže ubedljivo najnižim budžetom za lekove. Sa samo oko 70 evra godišnje po glavi stanovnika, u lekove investiramo 44% manje novca nego Bugarska, 61% manje nego Crna Gora i 86% manje nego Rumunija, dok je ulaganje u Hrvatskoj više nego dva i po puta veće nego kod nas. Ne čudi onda da je i dostupnost inovativnih lekova najmanja u našoj zemlji.
Nakon niza godina bez pristupa inovativnim lekovima za pacijente u Srbiji, 2016. godine su na listu lekova uvedena 23 nova inovativna leka, što zajedno sa redovnim uvođenjem novih lekova u prethodne dve godine, znači pomak u dobrom pravcu.
Studija AmCham-a daje izbor nekoliko kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih mera koje mogu poslužiti za finansiranje inovativnih terapija. Na kratak rok predlaže se izdvajanje posebne stavke u budžetu RFZO-a za inovativne lekove po ugledu na Hrvatsku, čime bi se podstakla analiza efikasnosti ulaganja. Hrvatska je 2006. godine osnovala zaseban fond za inovativne lekove, koji danas raspolaže sa blizu 200 miliona evra, što u dobroj meri pokriva potrebe stanovništva za inovativnim lekovima. Za obezbeđivanje održivosti ovakvog rešenja ponuđeno je nekoliko mogućnosti na strani povećanja efikasnosti trošenja postojećih sredstava kao i povećanje sredstava na raspolaganju RFZO.
„Inovativni lekovi imaju nemerljiv značaj za zdravstveni sistem jedne zemlje. Osim onog najvažnijeg, primarnog efekta na poboljšanje zdravlja, produženje i poboljšanje kvaliteta života, važan je i povoljan efekat na održivost zdravstvenog sistema kroz smanjenje troškova usled efikasnijeg lečenja, izbegavanja skupih operativnih procedura, sprečavanje nastanka invaliditeta i gubitka radne sposobnosti. Kako bi i naši osiguranici bili u prilici da na raspolaganju imaju ono najefikasnije što medicina u ovom trenutku može da ponudi neophodno je što pre izdvojiti dodatna namenska sredstva za povećanje dostupnosti inovativnih lekova.“- izjavio je Bojan Trkulja, direktor udruženja Inovia.
AmCham Studija, koju je sprovela konsultantska kompanija EY Srbija, između ostalog, od kratkoročnih mera predlaže mogućnost smanjenja PDV-a na lekove po ugledu na 19 od 27 članica EU, od srednjoročnih rešenja, izmenu načina pokrivanja troškova zdravstvenih usluga, bolju kontrolu trošenja i značajnije okretanje ka preventivi, dok se na raspolaganju donosiocima odluka nalaze i dugoročni reformski zahvati, poput reforme sistema zdravstvenog osiguranja.
