Svi već znaju šta se u subotu uveče dogodilo u Batleru, u državi Pensilvaniji, baš kao što su svi već bezbroj puta videli sliku Donalda Trampa, okrvavljenog lica i stegnute pesnice, kako opkoljen telohraniteljima u crnim odelima napušta binu na kojoj je trebalo da održi govor.
Predsednik Džo Bajden obećao je iscrpan izveštaj o tome kako je 20-godišnji Tomas Metju Kruks, pored tolikog naoružanog obezbeđenja, umelo uspeo da likvidira prvog čoveka Republikanske stranke. Biće to „nezavisna revizija“ slučaja – pošto Tajna služba Sjedinjenih Država, jelte, nikako ne može nepristrasno da sudi o sopstvenim potencijalnim propustima -, a održaće se i saslušanja u Kongresu.
Oba oblika istrage zahtevaće temeljan izveštaj o svemu što se dogodilo ili nije. Tajna služba imala je jedan jedini zadatak – da zaštiti bivšeg predsednika SAD. I nije uspela. Zato Atlantik i iznosi pet esencijalnih pitanja na koja je što pre potrebno odgovoriti.
ZAŠTO JE NAPADAČ BIO IZVAN BEZBEDNOSNOG orbuča?
Objekat sa čijeg je krova Tomas Kruks ispalio hice ka Donaldu Trampu bio je užasno blizu Trampove bine. Bezbednosni obruči se uspostavljaju – o, gle čuda – kako niko pre pretresanja ne bi mogao da se približi predsedniku ili nekom drugom bitnom političkom akteru. Pretnje izvan tog zaštitnog obruča, naravno, postoje, ali barem unutar njega nikakva opasnost ne bi smela da postoji. Kako je onda Tomas s automatskom puškom uspeo da se približi na svega 150 metara od trampa – niko ne zna.
„Zašto nisu pokušali da ga eliminišu pre nego što se pozicionirao?“
Snajperisti su likvidirali napadača. Sama ta činjenica da su snajperisti bili raspoređeni je dokaz da su postojale sumnje da bi neko oružjem dugog dometa mogao da ugrozi Trampovu bezbednost, smatra Džonatan Vakrou, bivši agent Tajne službe.
„Zašto nisu pokušali da ga eliminišu pre nego što se pozicionirao?“, pita Vakrou.
Obezbeđivanje događaja koji uključuju predsednika ili bivšeg predsednika obično uključuju kombinaciju saveznih, državnih i lokalnih agencija. Ako istraga potvrdi da se, kako su zvaničnici za sprovođenje zakona rekli Asošiejted presu, najmanje jedan lokalni policajac povukao nakon što je osumnjičeni uperio pištolj u njega, onda bi možda trebalo preispitati koliko su lokalne policijske snage od pomoći u ovakvim situacijama.
PROBLEMI U KOMUNIKACIJI?
Preliminarni izveštaji ukazuju na to da je lokalna policija, u najmanju ruku, napadača smatrala „sumnjivim“, čak iako nije bio unutar zaštitnog obruča.
To što nijedan agent ili policajac nisu zaustavili ili pratili čoveka koji deluje „sumnjivo“ ukazuje na to da su možda postojali nekakvi problemi u komunikaciji. Svest o potencijalnoj opasnosti je najbitniji deo svakog bezbednosnog plana, i čini se da u subotu uveče ona nije postojala.
Da li je reakcija agenata bila prespora?
Zašto je, dođavola, delovalo da se u trenutku kada je Tramp pao na zemlju agenti kreću toliko sporo? Čini se kao da je od trenutka kada su se čuli pucnji pa do trenutka kada su se agenti pojavili prošlo nekoliko sekundi. Povrh svega, Tramp je nakon toga ponovo uspeo da se „ogoli“, proguravši se između njih i prkosno podigavši pesnicu. Da li je u tom trenutku ponovo bio „laka meta“, i da li su agenti poštovali osnovne protokole kako bi ga zaštitili od potencijalnog ponovnog napada?
FINANSIJE ILI ZAŠTITA?
Tajna služba osnovana je 1865. kako bi stala na rep falsifikovanju koje je u to vreme cvetalo. Njena misija je trenutno podeljena na usluge zaštite i finansijsku istragu. Ova druga je samo posledica njene prvobitne pozicije u Ministarstvu finansija, ali je cela agencija od tada prešla u Odeljenje za unutrašnju bezbednost.
Deluje da je problem upravo u tom rascepu između dve oblasti kojima se Tajna služba bavi. Možda bi Tajna služba zaista trebalo da prepusti svoje finansijske istražne dužnosti drugoj agenciji za sprovođenje zakona i da se fokusira isključivo na odbranu predsednika, bivših predsednika i drugih važnih političkih aktera.
Tagovi
