Američki Senat usvojio je zakon kojim se odobrava paket bezbednosne pomoći Izraelu, Ukrajini i Tajvanu u vrednosti od ukupno 95 milijardi dolara, prenosi RTS.
Paket predviđa 17 milijardi dolara vojne pomoći Izraelu, kao i devet milijardi dolara humanitarne pomoći stanovništvu Gaze.
Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac je zahvalo liderima Kongresa na njihovoj „nepokolebljivoj posvećenosti bezbednosti Izraela“.
„Izrael i SAD su zajedno u borbi protiv terorizma, braneći demokratiju i zajedničke vrednosti“, rekao je Kac.
Za usvajanje zakona, koji je prošao Kongres nakon višemesečnog odlaganja, glasalo je 79 senatora, dok je njih bilo 18 protiv, što je daleko više od potrebne većine u Senatu od 100 članova da bi zakon bio usvojen.
Predsednik SAD Džozef Bajden, odmah nakon usvajanja, naveo je da će zakon potpisati u sredu da bi stupio na snagu.
On je pohvalio je Kongres zbog usvajanje zakona o pomoći, istakavši da novac američkim saveznicima dolazi na „kritičnoj prekretnici“ i šalje „poruku svetu o moći američkog vođstva“.
„Potreba je hitna – za Ukrajinu suočenu sa nemilosrdnim bombardovanjem iz Rusije; za Izrael, koji se suočio sa napadima bez presedana iz Irana; za izbeglice i pogođene sukobima i prirodnim katastrofama širom sveta, uključujući Gazu, Sudan i Haiti; i za naše partnere koji traže sigurnost i stabilnost u Indo-Pacifiku“, naveo je Bajden.
Bajden je rekao da se SAD odlučno zalažu za demokratiju i slobodu, kao i protiv tiranije i ugnjetavanja.
„Zakon će učiniti našu naciju i svet sigurnijim jer podržavamo naše prijatelje koji se brane od terorista, poput Hamasa i tiranina, poput Putina“, naveo je Bajden.
Usvajanjem ovog paketa pomoći stavljena je tačka na, kako piše britanski Gardijan, „mučnu odiseju“ na Kapitol Hilu, koja je počela još prošle godine kada su Ukrajina i Izrael od Bele kuće zatražile novu rundu finansiranja.
Uprkos širokoj podršci Kongresa, tvrdokorna frakcija republikanaca bila je protiv pružanja pomoći. Konzervativci su počeli da insistiraju na tome da bilo kakvo finansiranje stranih zemalja mora biti u skladu sa zakonima koji imaju za cilj suzbijanje porasta broja ljudi koji dolaze na granicu SAD-Meksika.
Tagovi
