(Beta) – Francuska se oseća izdano i poniženo posle bezbednosnog dogovora SAD, Velike Britanije i Australije u okviru kojeg je Kanbera otkazala ugovor o kupovini francuskih podmornica, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija uz ocene da bi trilateralni pakt mogao da ugrozi i transatlantske odnose.
U diplomatskom sporu među bliskim saveznicima bez presedana, Francuska je opozvala svoje ambasadore u Vašingtonu i Kanberi reagujući na dogovor SAD, Velike Britanije i Australije o pružanju Australiji tehnologije za podmornice na nuklearni pogon, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Kao deo trilateralnog pakta, Australija je 15. septembra saopštila da će otkazati višemilionski ugovor o kupovini podmornica od Francuske, posle čega je vlada Emanuela Makrona donela odluku o povlačenju ambasadora.
Francuska je tim potezom, kako ističe njujorški list, opozvala svog ambasadora u SAD prvi put u gotovo dva i po veka diplomatskih odnosa. Francuskom osećaju izdaje doprinosi i činjenica da je Vašington u protekloj deceniji tražio od svojih saveznika da se pridruže SAD u nastojanju da osiguraju snažniju prisutnost na Pacifiku.
Raskidanjem ugovora od oko 55 milijardi evra za 12 konvencionalnih podmornica s većinskom državnom francuskom kompanijom DCNS, Australija je odbila ne samo kompaniju nego Francusku, ukazuje Sandej tajms (The Sunday Times) uz ocenu da je to za Francuze bilo ništa drugo nego poniženje.
Otkazivanje ugovora kao i činjenica da je Francuska izostavljena iz kreiranja novog strateškog saveza dogodilo se u loše vreme za Makrona, koji se sprema za predsedničke izbore u Francuskoj sledeće godine. Stoga, dodaje Tajms, njegova odluka o povlačenju ambasadora iz dve zemlje, iako deluje kao politički teatar, ipak naglašava težinu diplomatske krize.
Istovremeno, i američke i britanski diplomate postavljaju pitanje zašto Francuzi nisu opozvali ambasadora u Londonu – da li je cilj bio da Velika Britanija prikaže kao beznačajna ili je to zato što su odnosi između Velike Britanije i Francuske toliko jaki?
Dok je Francuska osudila trilateralni pakt protiv Kine nazvan Aukus kao „nož u leđa“, to je sigurno bio neugodan poziv na buđenje Evropskoj uniji, ocenjuje BBC naglasivši da su se prošle nedelje stvari zahuktale između Zapada i Kine, a EU nije baš znala u kom pravcu da gleda.
Ipak, dodaje BBC, taj poziv doveo je do druge neugodnosti – EU nije vojna sila. Uprkos nedavnim predlozima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen za kreiranje „Evropske odbrambene unije“, države članice bi morale da definišu čemu bi takva unija služila, što prema mišljenju pojedinih stručnjaka ne bi bio lak zadatak.
Neobično oštra reakcija Francuske na trilateralni sporazum sugeriše da bi to moglo imati dugoročne posledice na obećanje američkog predsednika Džozefa Bajdena da će resetovati transatlantske odnose posle četiri burne godine pod Donaldom Trampom, piše Vašington post (The Washington Post).
Postoji niz razloga zašto su Francuzi toliko ljuti na Bajdenovu administraciju oko sporazuma s Britanijom i Australijom, ukazuje vašingtonski list, naglasivši kako je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Iv Le Drian uporedio odluku SAD s nečim što bi „Tramp učinio“.
Makron do sada nije javno komentarisao dogovor o podmornicama, ali je njegova vlada jasno dala do znanja da smatra da je kriza relevantna za širu Evropsku uniju što bi moglo ići na ruku onima koji pozivaju da Unija pojača svoje odbrambene kapacitete i da se manje oslanja na SAD.
Takvi su zahtevi već dobili na zamahu proteklih nedelja usled haotičnog povlačenja SAD iz Avganistana, dodaje list.
Kako odnosi izmedju Francuske i SAD tonu na najniži nivo posljednjih decenija, Velika Britanija se pokazala kao neverovatni pobednik u savezu za pomorsku bezbednost koji je posejao bes i optužbe na tri kontinenta – i tiho zadovoljstvo u Londonu, piše Njujork tajms (The New York Times).
Britanska vlada odigrala je ranu ulogu u posredovanju u savezu sa SAD i Australijom za razmeštanje podmornica na nuklearni pogon u Pacifiku, tvrde zvaničnici u Londonu i Vašingtonu.
Sporazum potpisan 15. septembra, po kojem će SAD i Britanija obezbediti Australiju podmornicama, potvrdio je status Velike Britanije kao vojne sile s nuklearnom ekspertizom, kao i pouzdanog saveznika SAD.
Za premijera Borisa Džonsona, koji će se ove nedelja sastati s Bajdenom u Beloj kući i govoriti pred Ujedinjenim nacijama, to je prva opipljiva pobeda u kampanji da 18 meseci posle Bregzita Velika Britanija bude igrač na globalnoj sceni.
Britanski zvaničnici naveli su dogovor kao dokaz britanske sposobnosti – u ovom slučaju, naglašava Njujork tajms, na račun evropskog suseda.
S druge strane, ocenjuju urednici Obzervera (The Observer), izuzimanje Francuske iz Aukus pakta stavlja Veliku Britaniju u opasnost od dalje izolacije posle Bregzita.
Preterano oslanjanje na nepouzdanu Ameriku moglo bi biti kobno i, prema pisanju sestrinskog nedeljnika lista Gardijan (The Guardian), učiniti Britaniji medvedju uslugu ako ne shvati potrebu da očuva uskladjenost s Evropom po pitanju bezbednosti i odbrane.
Ljutita reakcija Emanuela Makrona na novi pakt ne odnosi se samo na izgubljene poslove već je reč o nacionalnom i diplomatskom poniženju koje dolazi sedam meseci pre teške borbe za ponovne izbore protiv oživljene krajnje desnice.