Šljaga demokratiji. Nokdaun sistema. Tako u najkraćem može da se opiše tumačenje događaja od prošlog 6. januara kada su Trampove pristalice napale Kapitol i državne institucije. Međutim, do kog broja je sudija stigao tokom odbrojavanja kada je sistem uspeo da se uspravi?
Ili se zapravo čuo gong i potvrđen je nokaut, ali to nismo čuli. Ili nismo čuli još uvek?
Danima nakon nemilih scena sa Kapitol hila koje su šokirale svet predstavnici Demokrata govorili su o lekcijama koje moraju biti naučene, a Republikanci su uglavnom ćutali, puštajući vremenu da sa svojim prolaskom ostavi zaborav i ublaži efekte šoka za američko društvo i politiku.
I jedni i drugi danas pred sobom imaju važna pitanja.
Šta se sve događalo pre tačno godinu dana na Kapitol hilu – i kojim redom i ko je šta rekao – pročitajte u Hronologiji jednog državnog udara, prvom delu priče o napadu na Kapitol koju je Nedeljnik pripremio.
Šta se danas događa sa glavnim igračima, ključnim akterima, kako na sve njih i događaje od 6. januara 2021. gledaju Amerikanci i koliko je Amerika drugačija godinu dana kasnije?
Ujka iz Amerike
Godinu dana nakon što je Tramp instruisanim napadom njegovih pristalica na Kapitol želeo da uvede vanredno stanje, proglasi opasnost za nacionalnu bezbednost i time spreči sertifikaciju glasova kojom je naposletku potvrđena pobeda Džoa Bajdena i lider Demokrata i lider Republikanaca gledaju nekoliko poteza unapred, sve vreme se osvrćući preko ramena.
Bajden je u svojoj „ruki“ predsedničkog godini bio suočen sa brojnim velikim izazovima.
Koronavirus, nemiri i povratak talibana na vlast u Avganistanu nakon povlačenja američke vojske, sklapanje sporazuma AUKUS, borba sa klimatskim promena i povratak Sjedinjenih Država na pravi kurs po tom pitanju i na kraju njegovi socijalni paketi pomoći koji su usvojeni posle mnogo peripetija.
Percepcija Amerikanaca o Džou Bajdenu tokom tog niza događaja menjala se od „ujka Džoa koji zaista hoće da promeni stvari“, do predsednika „sumnjivih projekata“.
Nedostatak podrške za ambiciozne reforme koje je najavio, Bajden pokušava da nadomesti akcijama u spoljnoj politici, koje su za nekoga hrabre, za nekoga sasvim suprotno – direktan izraz slabosti.
Tako je posle godinu dana od potvrde njegove pobede na izborima na njegovom saldu najmanje onoliko minusa koliko je i upisanih pluseva.
Sa druge strane, Donald Tramp, mrtav ozbiljan i hladan kao trajna koju nosi, tvrdi kako je on „jedini pravi kandidat“ Republikanaca za sledeće predsedničke izbore i kako će na njima pobediti i tako dobiti priliku da dokaže da je navodno pokraden.
Ne odustaje.
O tome govori i kada je godišnjica 11. septembra pa priča sa okupljenim vatrogascima i kada zaseda vrhuška njegove partije i kada najavljuje pokretanje svoje društvene mreže. Sada više nema Tvitera i mobilizacije podrške na način na koji je to radio nekada.
Ali mu podrške zapravo ne manjka. Njegove su reči zapravo postale osnova identiteta Republikanaca.
Rezultati nove ankete CNN -a pokazuju da većina republikanaca smatra da je verovanje da je Donald Trump pobedio 2020. na predsedničkim izborima (što on nije učinio) važno načelo koje potvrđuje da je neko republikanac.
Anketa, objavljena u nedelju, pokazala je da su anketirani republikanci gotovo ravnomerno podeljeni između toga da li bi Tramp trebalo da bude nominovan 2024. ili ne.
Jedan odsto više od polovine smatra da su veće šanse za republikance ako ih bude predstavljao Tramp, dok je 49 posto reklo da bi drugi kandidat bio bolji.
Anketa takođe uključuje listu karakteristika koje bi članovi obe partije trebalo da definišu kao glavne pokazatelje da je neko demokrata ili republikanac.
Na primer, 93 odsto demokrata kaže da je verovanje da bi „savezna vlada trebalo da učini više da pomogne ljudima“ važna osobina, dok je verovanje da bi vlada „trebalo da ima manju moć“ važno za 86 odsto republikanaca.
Jedno od verovanja navedenih za republikance je lažna tvrdnja koju je Tramp izneo u noći nakon predsedničkih izbora 2020. godine, kada je rekao da je pobedio – 59 odsto smatra da je to važan deo pripadnosti republikanskoj partiji.
Gde su Trampovi instrumenti? Bivolji rogovi i jedno Q
Jedan od najupečatljivijih viralnih snimaka sa pobune u Kapitolu 6. januara 2021. prikazuje čoveka koji vodi rulju u poteri za policajcem koji beži uz vijugavo stepenište. Na snimku se vidi čovek, za koga danas znamo da je Daglas Džensen, kako nosi kapu i tamnu košulju sa slovom „Q“.
Džensen je među više od 700 izgrednika koji podržavaju Trampa a koji su optuženi zbog napada na Kapitol. Bio je jedan od mnogih koji su s ponosom pokazali svoju odanost pokretu teorije zavere dok su jurišali na Kapitol, delimično inspirisani uticajima Qanona i dezinformacijama o izborima 2020. godine.
Bio je 8. decembar 2020, „Q“ — anonimni korisnik na marginalnoj platformi 8kun čije su poruke zapravo ideali po kojima je osnovan Qanon 2017. godine — podelio je Trampov video uz zvučnu pratnju „We’re Not Gonna Take It“.
Nešto manje od mesec dana kasnije, bez dodatnih uputstava od „Q”, pristalice Qanona poput Džensena upale su u Kapitol, u pokušaju da spreče Kongres da potvrdi predsednika Džoa Bajdena kao pobednika izbora 2020.
Godinu dana nakon pobune „Q“ se nije vratio na 8kun. Ali pokret je dobio svoj nastavak sa ekstremno desničarskim influenserima koji zastupaju labavu mrežu teorija zavere, uključujući retoriku protiv vakcine.
„U nedostatku ‘Q’ i Trampovog prikazivanja na televiziji 24/7, veliki deo moći je prešao na influensere”, tvrde analitičari.
Eksperti upozoravaju da bi pokret mogao da doživi nagli porast aktivnosti oko midterm izbora 2022. — uz navalu simptazire Qanona koji će se kandidovati za neku od lokalnih funkcija u svojim gradovima.
Nakon pobune u Kapitolu, Tviter je očistio 70.000 Qanon naloga, Jutjub je razbio pokret, a Fejsbuk ga je zabranio na svojim platformama.
Vernici su bili prinuđeni da pređu na alternativne aplikacije za društvene mreže poput Parler i Gab, koje imaju znatno manje korisnika, minimalnu moderaciju i reklamiraju se kao čvorišta slobodnog govora.
Telegram, platforma za slanje poruka, takođe je pomogla teoretičarima zavere da pronađu svoje sledbenike.
„Moglo bibiti štetno to što su ove grupe zatvorene u sopstvenu necenzurisanu eho komoru koja se ne probija do mejnstrima“, piše Insider.
Istaknute poznate ličnosti povezane sa Qanonom su advokat Lin Vud, bivši administrator 8chan-a Ron Votkins i teoretičar zavere poznat kao „Duh Ezra“, od kojih svaki ima stotine hiljada pretplatnika na Telegram.
Sva trojica dele teorije zavere protiv vakcine i neosnovane tvrdnje da je Tramp prevaren i pokraden na izborima 2020.
U ovom trenutku, to su ljudi koji bi mogli da budu Trampova najveća snaga. Jača od onih bivoljih rogova na glavi jednog od njegovih pristalica pre godinu dana.
Kako Amerikanci gledaju na 6. januar 2021. godine?
U satima nakon što je rulja pobunjenika, podstaknuta lažnim tvrdnjama bivšeg predsednika Donalda Trampa o ukradenim izborima, oterana sa Kapitola, moglo se zamisliti da će šokantne scene nasilja u sedištu američke vlade naterati zemlju da ponovo proceni šta se smatra prihvatljivim političkim diskursom.
Bilo je moguće zamisliti da je vođa manjine u Senatu Mič Mekonel, republikanac iz Kentakija, bio u pravu kada je kasnije te noći izjavio: „Naša demokratska republika je jaka. Prebrodiće i ovo“.
Međutim, u nedeljama i mesecima koji su usledili nakon napada, optimizam u vezi sa stanjem demokratije u SAD postalo je sve teže održati.
Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da skoro dve trećine Amerikanaca veruje da je američka demokratija „u krizi i riziku da propadne”. A još alarmantnije je to što skoro jedna trećina Amerikanaca sada kaže da je političko nasilje ponekad opravdan odgovor.
Suočeni sa Trampovim ponovljenim lažnim tvrdnjama da su mu izbori ukradeni, visoki zvaničnici u Republikanskoj stranci koji su kritikovali napad mafije na američki Kapitol su ućutali, a oni koji su opravdavali takve akcije izgrednika su pojačali volumen.
Najnovija anketa Univerziteta u Masačusetsu pokazala je da procenat republikanaca koji veruju da su izbori bili lažni iznosi 71%, što čini oko 33% ukupne populacije.
Na državnom nivou prošle godine, zakonodavna tela predvođena republikancima počela su da donose niz novih izbornih zakona. Prema Brenanovom centru za pravdu, istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu, 19 država je usvojilo 33 zakona koji ograničavaju pristup glasačkom listiću.
Iako će promene naširoko podržati demokratski birači, bukvalno sve ove mere kritikuju istaknuti republikanci – među njima i Tramp – jer olakšavaju izvođenje izborne prevare. Iako nema dokaza da je prevara igrala značajnu ulogu na bilo kojim nacionalnim izborima u novijoj istoriji, promene će verovatno učvrstiti uverenje mnogih u GOP-u da se ne može verovati rezultatima izbora u državama koje vode demokrate.
„Dolazimo do tačke u kojoj postoji mnogo razloga da obe strane omalovažavaju izborne rezultate na nacionalnom nivou“, tvrde analitičari.
A to je za demokratiju vrlo krhko područje za opstanak.
Mada ni to nije potpuno nova, ili potpuno „crvena“ situacija.
Demokratski poslanici, neki koji su još uvek u Kongresu, zahtevali su 2000. godine da tadašnji potpredsednik Al Gor odbije da potvrdi rezultate izbora u Senatu. To je isti zahtev koji je gomila izgrednika na Kapitolu 6. januara postavila tadašnjem potpredsedniku Majku Pensu.
U oba slučaja, potpredsednici su obavljali svoje ustavne dužnosti i nadgledali overu izbornih rezultata na kojima su doživeli poraz.
„Sećanje je kratko“, kažu analitičari. A tada je demokratija na ispitu.
Koliko se Amerika zapravo promenila godinu dana kasnije?
„Spoljna politika ne utiče na američke glasače, ali scene iz Kabula ne pomažu Bajdenu. Njegovi potezi na međunarodnoj sceni ne slede predizborna obećanja i deluju zbunjujuće. U Belu kuću je ušao sa porukom da će biti predsednik tranzicije od politike njegovog prethodnika koju su demokrate ocenjivale kao najgoru u modernoj istoriji, ka povratku na lidersku poziciju u svetu. Umesto najavljenog zaokreta, Bajden je u mnogim pitanjima spoljne politike nastavio tamo gde je Tramp stao, što je nateralo neke posmatrače, poput Farida Zakarije, novinara i autora knjige “Postamerički svet”, da primete da bi Bajden, ukoliko nastavi sadašnji pravac, mogao da ostane upamćen kao predsednik koji je normalizovao spoljnu politiku Donalda Trampa. “Ne tražimo novi hladni rat, niti svet podeljen na rigidne blokove”, rekao je američki predsednik za govornicom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija sredinom septembra. Akcije njegove diplomatije, međutim, produbljuju logiku sukoba.“
Tako urednica spoljnopolitičke rubrike u Nedeljniku Ana Otašević piše o Bajdenovoj strategiji i njenim efektima.
Ona zaključuje da „svet nije mirnije mesto“ posle godinu dana Bajdenove vlasti. Ipak, mnoge stvari su se značajno promenile.
Najpre, predsednik Sjedinjenih Američkih Država ne pametuje i ne daje savete građanima koji se kose sa savetima najviših američkih medicinskih institucija i stručnjaka i gotovo je nemoguće zamisliti Bajdena kako na brifingu u Beloj kući spominje razređivač kao moguće sredstvo lečenja koronavirusa.
Spomenuti brifinzi ne svode se na direktnu konfrontaciju američkog predsednika sa novinarima, nema diskriminatornog tona i brujanja o „lažnim vestima“, pa sledstveno tome ni usmeravanja pažnje građana na opskurne i nekredibilne izvore informisanja.
Sjedinjene Američke Države su se vratile na stari kurs kada su u pitanju klimatske promene i Bajden je u potpunosti poništio Trampove odluke i ideje o tome kako bi – ili zapravo kako ne bi – trebalo da izgleda uloga Sjedinjenih Američkih Država u toj borbi.
Čak se i borba sa Kinom, koja je u ovom trenutku najvišeg intenziteta ikada, ne vodi na „prostački način“, kakav je bio slučaj ranije.
Društvene mreže svakako nisu polje političkog, ličnog i detinjastog sukoba glavnog stanovnika Bele kuće sa ostatkom sveta.
To na kraju ove priče ne govori o tome da će njegov krajnji rezultat biti (mnogo) bolji nego rezultat njegovog prethodnika, ali je teško zamisliti da bi Bajdenove pristalice mogle da napadnu državne institucije i dovedu u pitanje čitav političk sistem potkraj njegovog mandata.
Sve ono što je drugačije nego što je bilo pre godinu dana, zapravo mnogo više govori o bivšem američkom predsedniku.
Njegov portret pročitajte večeras u trećem delu Nedeljnikove priče o godišnjici Kapitola.
Tagovi
