Od kraja Hladnog rata SAD su u potrazi za novim ciljem i smislom postojanja njihove neformalne imperije. Nedostaje im rival dovoljno jak da bi bio kredibilna pretnja opstanku SAD. Za američku unutrašnju koheziju je potrebno postojanje neprijatelja. Bez spoljnog neprijatelja, Amerika neizbežno počinje da se bavi sobom i unutrašnjim neprijateljima što je mnogo opasnije po budućnost SAD. Zato je Amerikancima potrebno da ponovo imaju strah od nekoga ili nečega što bi ih iznova ujedinilo.
Amerika je već duže vreme umorna od zadatka da bude svetski policajac. Ali, imperije kao što je američka, nemaju pravo na umor a još manje na odmor od imperijalne uloge, između ostalog zato što bi njeno mesto vrlo brzo zauzeo neko drugi. Tramp je iza parole „Make America Great Again“ u suštini želeo da američku imperijalnu planetarnu dimenziju svede na jeftini nacionalizam „America First“ što je u direktnoj suprotnosti sa ulogom koju je imao i još uvek ima Vašington. Džo Bajden je takođe identifikovao imperijalni „zamor“ američkog biračkog tela, ali je umesto na kartu vulgarnog suverenizma i populizma zaigrao na kartu najvećeg programa oporavka posle Ruzveltovog „New Deala“. U suštini Bajdenova poruka je da su SAD i dalje imperija, ali da će njeni građani u budućnosti plaćati nižu cenu te uloge.
Tagovi
