U devetnaestom veku izgrađena je najgušća železnička mreža ikad viđena. U dvadesetom, najgušća mreža puteva i auto-puteva. Kad se Evropa priklanjala ekstremizmima, levom i desnom, u doba između dva svetska rata, Amerikanci su glasali za „Nju dil“. Glasali su za umerenost, racionalnost, optimizam. Četiri puta uzastopno za predsednika Frenklina Delana Ruzvelta (1932–1944).
Prvi svetski rat nije promenio Ameriku. Drugi jeste. Hladni rat, pogotovu. SAD su se, preko noći, pretvorile u svetsku silu. Nuklearnu silu. Imperijalnu silu. Predvodnicu zapadne civilizacije. Glavnog takmaca zloslutnom SSSR-u. Bivša kolonija postala je kolonijalist. Bivši sužnji – planetarni osvajači. Nastupili su kompromisi sa autoritarnim režimima, desničarskim diktatorima, vojnim huntama. I pojedinim komunističkim samodršcima ukoliko su se odvojili od Sovjeta.
U samoj Americi – mračnjaštvo rasizma, bele supremacije, Kju kluks klana, ekstremističkih sekti, pogubnih ideja i pokreta. I ti su, na sramotu, Džefersonovi potomci. I sunarodnici. Uvek ima nekog ko Ameriku vuče dole. U mulj, blato, prljavštinu. Mekartizam poznih četrdesetih. Lov na veštice. Progon levičara. Izgon Čarlija Čaplina. Pod sumnjom i Hemingvej i Stajnbek. Kolektivno ludilo.
Ta američka brutalnost morala je ostaviti traga na duši Amerikanaca. Rane što ne zarastaju. Emotivnost, besmislenost, depresija, trauma. Dublja nego igde drugde. Iz toga – velika književnost. Najveća u proteklom stoleću. Pripovesti o ljudskoj bedi i bezizlazu. Tenesi Vilijams, Judžin O’Nil, Vilijam Fokner, pomenuta dvojica Nobelovih laureata. Tanana priča Harijet Bičer Stou o Čiča Tomi još sredinom pretprošlog veka. Njihov je neodoljivi Mark Tven. I predivni Džek London. Njihove su i Emili Dikinson, Margaret Mičel i Edit Vorton. Napomena: ovaj izbor američkih pisaca je apsolutno ličan i apsolutno subjektivan. Mogao bih pomenuti i Ficdžeralda, Dos Pasosa, Džounsa, Artura Milera, Normana Mejlera… Ovako unedogled.
