Čak 750.000 predatora svakodnevno provodi vreme na internetu, a u Srbiji je najmlađa žrtva vrbovanja ovim putem imala samo devet godina. Uloga interneta u trgovini ljudima je značajna, a povećala se za vreme pandemije koronavirusa. O tome, kao i o prevenciji trafikinga i edukaciji mladih, razgovarali smo sa globalnom predstavnicom Fondacije UNITAS Anom Krstajić.
Kako je pandemija koronavirusa uticala na problem trgovine ljudima?
Karantin, policijski časovi i zatvaranje granica naglo su smanjili brojne nezakonite aktivnosti, ali trgovina ljudima nažalost nije jedna od njih. Trafikeri su pronašli način da ova kriminalna aktivnost i u toku svetske krize ostane najunosnija, vrbujući migrante i sezonske radnike koji su ostali zarobljeni u tuđim zemljama. Istovremeno, virus je zaustavio misije organizacija koje rade na spasavanju ljudi zarobljenih u lancu trgovine. Broj žrtava trgovine ljudima koje su stradale od koronavirusa trenutno je nepoznat i mislim da ćemo tek kroz nekoliko godina imati tačne podatke i moći da sagledamo posledice ove bolesti po ljude koji život provode u zarobljeništvu.
UNITAS-ov kratkometražni film „Posmatrači“ postao je nastavno-edukativno sredstvo u školama. Koliko deca znaju o problemu trgovine ljudima i svim opasnostima koje nosi?
Film „Posmatrači“ bio je centralni deo naše kampanje „Stop trgovini ljudima“ i veoma smo ponosni što zahvaljujući njemu učenici širom Srbije imaju priliku da više saznaju o ovom globalnom problemu i nauče kako da se zaštite. Najefikasniji put prevencije jeste edukacija, posebno mladih. Oni žele da putuju, vide svet, studiraju u inostranstvu i stiču nova poznanstva, a iza tih želja vrebaju trafikeri. Zato je važno da im već od najranijeg uzrasta približimo znake upozorenja i mere opreza. Verujem da na taj način spasavamo živote i srećna sam ako smo samo jednom detetu pomogli da prepozna i izbegne opasnost.
Koji su oblici trgovine ljudima najzastupljeniji u Srbiji, ko su trafikeri, ko su žrtve?
Trgovina ljudima je kriminalna grana koja se u našoj zemlji razvija veoma brzim korakom, a najzastupljeniji oblici su seksualna eksploatacija i prinudni rad. Alarmantni podaci su da je kod nas porastao broj dece žrtava trgovine ljudima, a pojavile su se i dualne ili višestruke eksploatacije. Prototip trafikera ne postoji, iako ih mnogo ljudi zamišlja na stereotipan način. To je svaka osoba koja učestvuje u vrbovanju, transportu, skrivanju i eksploatisanju drugih. O ovoj temi se malo govori na našim prostorima i svako misli da se ne može njemu desiti, ali istina je da šablon žrtve ne postoji i da bilo ko može da padne u ruke trafikera.
Na svetskom nivou društvo broji gotovo 50 miliona robova, a trgovina ljudima predstavlja jednu od najbrže rastućih grana kriminalne industrije. Šta je efikasan način i put prevencije, šta bi države trebalo da učine u borbi protiv trgovine ljudima?
Trgovina ljudima ne diskriminiše i ne poznaje granice i bilo ko može da upadne u lanac, bez obzira na starost, pol ili rasu. Zato je važno da vlade širom sveta sarađuju sa nevladinim organizacijama koje se bave identifikovanjem i pružanjem podrške žrtvama. Naš plan je da se i UNITAS uskoro uključi u ove programe, budući da u SAD već neko vreme radimo sa žrtvama kroz psihološko i ekonomsko osnaživanje.
Kakva je uloga interneta, kao sredstva, u trgovini ljudima?
Uloga interneta u trgovini ljudima je značajna, a povećala se za vreme pandemije koronavirusa, jer smo sada svi više usmereni na digitalne kanale. Čak 750.000 predatora svakodnevno provodi vreme na društvenim mrežama, online igricama i u sobama za chat, a u Srbiji je najmlađa žrtva vrbovanja putem interneta imala samo devet godina. Ove informacije su veoma zabrinjavajuće i naš tim predano radi na kampanji #SurfujBezbedno, koju sprovodimo sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija. Cilj ove inicijative je da upoznamo decu sa opasnostima sa kojima se svakodnevno suočavaju u online svetu i da ih informišemo kako internet mogu da koriste na pametan i bezbedan način.
Tagovi
