Susret sa silovateljem je bio jedno od najstrašnijih iskustava koje sam doživela kao sudski izveštač. Kada mi se obratio, zaledila sam se od straha.
Bilo je to pre oko 20 godina u Palati pravde dok sam čekala suđenje optuženom za silovanje i razbojništva. Kada sam ovih dana pročitala ime Igor Milošević, učinilo mi se poznatim. A onda sam videla fotografiju i sve mi se vratilo. To je bio on. Zovem koleginicu, novinarku koja je tada bila sa mnom, pitam je da li ga se seća, potvrđuje mi.
Razmišljam samo o tome, ne mogu da se smirim. Vraća mi se razgovor sa njim i koliko mi je taj događaj bio neprijatan. Razmišljam kako je tek ženama koje su preživele silovanje ako je meni teško sećanje na jedan razgovor, svakako ne običan. I to sa prisećanjem da li je to bio on, navelo me je na razmišljanje kako je kada ženi traže da prepoznaju silovatelja, da se priseća i svedoči po nekoliko puta šta je preživela ili da se suoči sa njim u sudnici gde opet pitaju: „Da li je to ovo lice?“
Neka lica se nikad ne zaboravljaju iako želiš da ih zaboraviš. Ja sam sasvim sigurna da je lice sa kojim sam se susrela tada – Igor Milošević, višestruko osuđivani serijski silovatelj čiji je slučaj uznemirio javnost pošto se našao na slobodi posle izdržane kazne zatvora od 15 godina. Radila sam tada kao novinarka dnevnih novina. Sa koleginicom Natašom Stojanović sam čekala ispred sudnice sudije Ivana Bajazita da počne suđenje, što je uobičajeno kada izveštavaš iz suda. Mnogo vremena provedeš u čekanju koje prekraćuješ razgovorima sa novinarima iz drugih redakcija.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 6. OKTOBRA, DIGITALNO IZDANJE NA NSTORE.RS
UZ NEDELJNIK SE NA POKLON DOBIJA NOVI BROJ HIT MAGAZINA ISTORIJA
Tagovi
