Nekoliko vojnih analitičara, u saradnji sa Newsweek-om, napravilo je veliki tekst o tome kako bi, daleko mu ne tako lepa kuća, izgledao Treći svetski rat. I u njemu je čak tri puta spomenuta i Srbija.
Okidača koji bi mogli da ga pokrenu, piše u Newsweek-u, ima nekoliko. Od potencijalne kineske invazije na Tajvan, preko bojazni da bi Putin mogao potpuno da „prebaci“ i svoj ludački pohod proširi van granica Ukrajine, do rizika od toga da bi Severna Koreja ili Iran mogli da uđu u konfrontaciju s nekim od regionalnih rivala.
Bivši savetnik ministra odbrane Sjedinjenih Američkih Država Džejms Anderson smatra da bi Rusija, ukoliko bi krenula na Poljsku ili neku baltičku zemlju, vrlo lako mogla da gurne čitav svet u sveopšti sukob.
Što se tiče vazda zapaljivog Bliskog istoka, Anderson kaže da scenario po kom Izrael raspaljuje vatru novog svetskog rata ne deluje previše realno.
„Mislim da Izrael ne bi bio toliko nepromišljen“, objašnjava Anderson. „Baš kao što mislim i da, što se tiče Indo Pacifika, Tajpej ne bi bio toliko nepromišljen da proglasi nezavisnost i time natera Kinu da krene u rat.“
Penzionisani admiral Mark Montgomeri smatra da je Rusija ta koja bi najizglednije mogla da pokrene Treći svetski rat, ističući da se Moskva huškački meša i u unutrašnje politike mnogih drugih zemalja, uključujući i Gruziju i Srbiju.
„Putin i Srbiju i Republiku Srpsku gura u sukobe…“, kaže Montgomeri. „A veoma je prisutan i u Gruziji. Pritiska vladajuću gruzijsku stranku da skrene s EU puta, otuda sav taj haos koji se ovih dana dešava u Gruziji.“
Montgomeri zaključuje da se Putin ne plaši rizika, i da baš zbog toga po svet predstavlja rizik broj jedan.
Kao državu koja predstavlja rizik broj dva, Montgomeri navodi Iran, to leglo raznoraznih militanata, milicija i para-vojnih organizacija u kojoj zveket oružja odjekuje već decenijama, i koje pokazuje sve otvoreniju želju da uđe u direktni sukob s Izraelom.
Na pitanje koje bi to države mogle da učestvuju u Trećem svetskom ratu, i Montgomeri i Anderson saglasni su oko toga da bi, bez dileme, to bile Rusija, Iran, Severna Koreja i Kina.
Peking, Pjongjang i Teheran su već podržale Rusiju u njenom ratu s Ukrajinom, a Severna Koreja je, po svemu sudeći, na rusko-ukrajinsko ratište osim municije poslala i vojnike.
„Ukrajina se ne bori protiv jedne zemlje, već protiv četiri; bori se protiv iranskih dronova, severnokorejske artiljerije i severnokorejskih trupa, protiv Kine koja snažno pomaže rusku ekonomiju.“
Protiv te četiri države, objašnjavaju Newsweek-ovi sagovornici, borio bi se ceo NATO, sa SAD-om, Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Italijom, Poljskom na čelu.
„Što se tiče scenaria koji u Treći svetski rat uključuju Indo Pacifik, Japan bi zasigurno pokušao da pomogne Tajvanu u ratu s Kinom“, objašnjava Anderson. „Australija je signalizirala da će verovatno podržati i Sjedinjene Države ako Kina izvrši invaziju na Tajvan.
„Moglo bi se zamisliti da se države poput Indonezije i Malezije umešaju s obzirom na njihovu geografsku lokaciju… Filipini bi takođe mogli biti uvučeni u sukob.“
Japan bi se, najverovatnije, uključio i ako bi došlo do severnokorejskog scenaria, jer bi Pjongjang vrlo moguće napao američke baze koje su po Japanu raspoređene,
I uprkos uvreženom mišljenju da bi Treći svetski rat u biti bio nuklearni rat, Anderson i Montgomeri ne misle tako; oni kažu da, kada bi do rata zaista došlo, nuklearno oružje ne bi bilo odmah upotrebljeno i da bi, čak i ako bi na kraju bilo upotrebljeno, u pitanju bilo taktičko oružje koje bi ograničilo njegov uticaj.
Eksperti su ukazali i na ponovljene pretnje Rusije da će upotrebiti nuklearno oružje, ali i činjenicu da Moskva zapravo nije preduzela nikakve korake koji bi vodili ka stvarnom razmeštanju oružja.
„Putinove pretnje nuklearnim oružjem su, barem do sad, bile blefiranje“, kaže Anderson.
„U kontekstu Trećeg svetskog rata, do upotrebe nuklearnog uržja bi verovatno došlo tek u poodmaklim fazama, i latile bi ga se države koje nemaju drugi izlaz.“
Montgomeri dodaje da bi svaka upotreba nuklearnog oružja dovela do odgovora SAD-a, te da Sjedinjene Države nikada ne bi prve potegle nuklearno naoružanje.