MEKSIKO SITI – Krajem marta, meksička vlada smireno je predvidela da će pandemija koronavirusa da bude na vrhuncu u aprilu.
Nekoliko nedelja kasnije, promenili su stav i rekli da će se to dogodili sredinom maja.
A onda su rekli – krajem maja. A onda – u junu.
Broj zaraženih i dalje je veliki, a vlada se suočava sa sve većim besom, pa čak i podsmehom, zbog stalnog nagađanja. Mnogi Meksikanci sami su izvukli zaključak: niko ne zna.
„Naravno, predviđanje nije nikakva garancija preciznosti“, priznao je Ugo Lopez Gatel, federalni zdravstveni zvaničnik i vođa nacionalnog štaba za borbu protiv koronavirusa.
Latinska Amerika postala je ključna tačka pandemije, zabrinjavajući front u borbi koja je odnela više od 500.000 ljudi i inficirala više od deset miliona širom sveta.
Znalo se da će koronavirus snažno udariti na ovaj kontinent. Čak i pre nego što je stigao, stručnjaci su upozoravali da bi zapaljivi melanž nejednakosti, gusto naseljenih gradova, legije neformalnih radnika koji žive od danas do sutra i zdravstvenih sistema u koje nije ulagano, mogao da potkopa čak i najbolje pokušaje.
Ali nipodaštavanjem opasnosti, lošom reakcijom, zanemarivanjem naučnih i ekspertskih saveta, prikrivanjem podataka i negiranjem brojeva, neke vlade su dodatno pogoršale stvari.
Prošli su meseci otkako je pandemija prvi put krenula da se širi Latinskom Amerikom, ali čini se da se virus tek sad zahuktava. Broj smrtnih slučajeva udvostručio se od kraja maja, navodi Panamerička zdravstvena organizacija, a region se sada ubraja u nekoliko najteže pogođenih na svetu.
U prethodnih nekoliko nedelja, Brazil je redovno bio na neslavnom prvom mestu svetske liste broja zaraženih i smrtnih slučajeva – i ne čini se da će usporiti. Peru i Čile sada imaju veći broj slučajeva po glavi stanovnika nego Sjedinjene Države. Sumorne brojke nastavljaju da se nižu i u Meksiku. Ta država nedavno je postala jedna od retkih u kojima je zabeleženo više od hiljadu smrti u jednom danu.
Privrede koje su već bile u teškoj situaciji sada su na ivici pucanja. Milioni ljudi su ostali bez posla, milionima se takva sudbina smeši. Ujedinjene nacije predviđaju da bi pandemija mogla da utiče da regionalna ekonomija oslabi za 5,3 procenta, što znači da bi oko 16 miliona ljudi došlo do granice ekstremnog siromaštva.
„Za svega nekoliko meseci, izgubićemo ono što smo stvarali 15 godina“, kaže Hulio Berdege, regionalni predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija.
Nije sve toliko crno, ipak. Zemlje poput Urugvaja i Kostarike zasad su uspele da izbegnu najgore, dok je intervencija na Kubi, koja je najviše nalikovala vojnoj vežbi, uspela da ostrvsku naciju spase.
No u ostatku Latinske Amerike mnogi se plaše da najgore tek dolazi. Kolumbija se suočava sa najgorom recesijom otkako je, pre više od stotinu godina, počela da se vodi statistika. Venecuela je u slobodnom padu. Ekvador ima dužničku krizu i izvestan povratak masovnih protesta. Peru je projektovan da bude jedna od najbrže rastućih privreda regiona, ali sada će imati najveći pad.
U Argentini, koja je uspela da sprovede uspešne mere karantina, nova žarišta predstavljaju problem zvaničnicima. Broj slučajeva učetvorostručio se od kraja maja, a broj smrti je dva puta veći.
Diljem regiona, više od polovine radnika pripada neformalnom sektoru – prodaju hranu na ulici, rade povremeno na građevini ili čiste kuće bogatijih porodica. Mnogi stanuju u gusto naseljenim delovima grada. Uglavnom nemaju stabilne prihode, nemaju penziju, osiguranje, zdravstveno.
Zato mnogi od njih ne pristaju na karantin. Karantin znači da ćete umreti od gladi.
„Ako ne mogu da radim, nemam da jedem, toliko je jednostavno“, kaže Mario Munjoz Kruz, čistač cipela iz Meksiko Sitija. „Ako mi lekari i stručnjaci kažu da ostanem kod kuće, pitaću ih kako da se prehranim.“
Čak i u nacijama gde je odgovor vlasti bio primeran, poput Perua, endemsko siromaštvo može da pregazi najbolje namere.
Sa manje od hiljadu potvrđenih slučajeva i svega 27 smrti, Urugvaj predstavlja izuzetak. Kada su imali samo četiri zaražena, zatvorili su granice i škole i apelovali na građane da ostanu kod kuće.
„Urugvajci veruju da je njihova vlada dobro rukovodila situacijom“, kaže Marijana Pomes, izvršna direktorka Cifre, lokalne agencije za istraživanje javnog mnjenja.
Tagovi
