Na poluvremenu sinoćnjeg večitog derbija, u svlačionici Partizana odzvanjale su dobro poznate reči (iste one na čiji se pomen Điđi Datome verovatno i dan danas štrecne) – shame on you.
Željko Obradović bio je ljut, onako kako samo on to ume.
A kako i ne bi bio, kada je u prvom poluvremenu Crvena zvezda potpuno nadigrala njegovu ekipu, ekspresno se otisnula na dvocifrenu prednost i bacila je na konopce. Nakon sekvence od tri vezane trojke Crvene zvezde (Gedrajtis, Lazić pa Jago), početak ovog derbija neodoljivo je zaličio na ono što se od početka 2024. iskristalisalo kao Partizanovo “uobičajeno otvaranje utakmice”, (od 10 utakmica koje su odigrane u ovoj godini, Partizan je na čak pola od njih već u prvoj četvrtini morao da juri dvocifren zaostatak) u kom crno-beli već kao po navici deluju rastrojeno, nekonsolidovano, nesposobno da odgovore.
To se možda i ponajbolje videlo u načinu na koji Jago dos Santos na početku utakmice razbijao Partizanova udvajanja i pokušaje agresivnog presinga na Zvezdinoj polovini terena (što će, ispostaviće se na kraju, Partizana koštati i glave), polažući ili pronalazeći od strane Kaminskog zaboravljenog Džoela Bolomboja koji bi potom čupao obruč. Početak Zvezdinog još značajnijeg odcepljivanja (koje će u jednom trenutku dostići čak 21 poen prednosti) označila je trojka koju je Dejan Davidovac pogodio nakon maestralne asistencije Miloša Teodosića i uz sam zvuk sirene (još jedan nazovi pattern u Partizanovoj igri) što signalizira kraj prve deonice, donevši crveno-belima tako 13 poena plusa.
Problemi u komunikaciji prilikom preuzimanja, Doužerova (bitno je naglasiti da Pi Džej, ukoliko se zanemare poteškoće koje ima s ličnim greškama, zasad zaista deluje kao najkrucijalniji i najkompletniji igrač Partizana) sklonost da već u ranoj fazi meča napravi dva-tri brza faula što kasnije u velikoj meri diktira njegovu minutažu, ali i Kaboklova potpuna nesposobnost da zaštiti obruč ili da se frontuje i reši mismeč situaciju (u prethodnom derbiju odigranom početkom godine u nekoliko navrata nije uspeo da se frontuje ni ispred Jaga, i čini se da u tom segmentu igre Lesoru nije ni do kolena) pokazale su se kao najproblematičnije konstante u Partizanovoj igri, što je Zvezda svakako umela da iskoristi. Neverovatno deluje podatak da je Partizan sinoć dozvolio čak 40 poena iz reketa (Zvezda svega 26), što je boljka koja je Partizanu došla glave, na primer, i protiv Zadra, kada je odnos poena iz neposredne blizine bio identičan.
Kada se na sve to doda i odsustvo fluidnosti i protoka lopte u Partizanovoj napadačkoj igri, Zvezdina veoma agresivna odbrana praćena čestim seckanjem igre i slanjem na liniju penala, koja, ma koliko ih Partizan efikasno izvodio (a izvodio ih je 17/19 u prvih 20 minuta), ipak u velikoj meri naušavaju tečnost napada, huk sa tribina, nekoliko odličnih šuteva Adama Hange i generalno dobra poenterska rešenja koja su crveni-beli iznalazili, rezultat je jasan – poptuna dominacija Crvene zvezde i plus 17. Odličan pokazatelj Partizanove napadačke impotentnosti iz prvog poluvremena jeste situacija u kojoj na dvadeset sekundi do kraja četvrtine, pri rezultatu 52:35, Doužer nakon prodora izvlači loptu i šalje je Kevinu Panteru koji je na topu sam kao duh, i u kojoj kapiten, umesto da uzme šut za tri pa makar ga i promašio, vruć krompir uvaljuje Zeku Ledeju.
Zato se Partizanova svlačionica tresla, zato je Kevin Panter već u prvom minutu treće četvrtine šutnuo trojku preko Džoela Bolomboja i pogodio je. Partizanova odbrana postala je znatno agresivnija i energičnija, i iako Obradovićevi igrači još uvek nisu uspevali da pronađu rešenje za Bolomboja koji je skakao i zakucavao kako i pored koga je hteo, bilo je očigledno da im želje ne manjka i da ovoga puta ne nameravaju da klonu, čak ni u trenucima kada je Zvezda trojkama Nedovića i Gedrajtisa nemilosrdno raspršila Partizanov mukom načinjeni prilazak na minus deset. Tako je Crvena zvezda zahvaljujući predominantnom Bolomboju ( njegovih 14 poena, 13 skokova i partija koju je pružio protiv Partizana možda i ponajviše podseća na onu iz Ulker arene kada je Motliju i Papajanisu napravio pakao od života), Hanginom suvom dželatskom kvalitetu (može se reći da je upravo on bio taj koji je nadomestio poentersku neefikasnost Luke Mitrovića koji uglavnom igra odlične derbije) i vrcavosti Dos Santosa uspela da odbije (prvi) nalet Partizana.
Ta sjajna energija Partizana prelila se i na poslednju četvrtinu, u kojoj je usledio i Zvezdin pad. Iako je ekipa Janisa Sferopulosa četvrtu deonicu otvorila trojkom Adama Hange i koliko-toliko dobrom odbranom, na oko sedam minuta pre kraja Zvezdina defanzivna igra počela je da puca. Za razliku od Kabokla, od navijača osporavani Frenk Kaminski počeo je da koristi mismečeve, da gradi dobre pozicije ispod koša, pogodi dve trojke (utakmicu je završio sa stoprocentnim učinkom, 2/2 za tri, 6/6 za dva i dva veoma bitna ofanzivna skoka) pa čak u nekoliko navrata odigra i solidnu odbranu. Partizan je potom počeo da spušta loptu Ledeju ili Kaminskom na niski post, koji bi nakon toga pomalo rizičnim dodavanjima kažnjavali Zvezdina udvajanja i kašnjenja prilikom rotacije i pronalazili potpuno otvorene šuteve za tri poena. Veliki problem nastao je kada je nakon Doužera (o gle čuda, ponovo je nakupio pet ličnih), Partizan ostao i bez Zeka Ledeja koji je isključen zbog dve tehničke. U poslednjoj četvrtini Partizan je uspeo da pogodi sedam trojki (pre toga su za tri pogađali samo Panter u trećoj i Naneli u prvoj četvrtini), Zvezda je ostala na samo jednoj, i nakon igra nerava i nadmudrivanja u vidu pravljenja faula i slanja protivnika na liniju penala, Naneli je na oko 11 sekundi pre kraja meča fauliran na šutu za tri. Pogodivši sva tri doneo je Partizanu izjednačenje, i delovalo je da Zvezda doživela toliko velik energetski pad da iz njega jednostavno neće moći da se izvuče i da će utakmica otići u produžetak.
Ali onda je loptu u svoje ruke preuzeo Jago dos Santos i zaletevši se coast to coast položio između Jaramaza i Smajlagića. Zvezda je tako upisala 16. pobedu u Jadranskoj ligi, Partizan peti poraz, i ukoliko ne dođe do nekih većih iznenađenja, deluje sasvim izvesno da će ekipa Janisa Sferopulosa biti ta koja će regularni deo prvenstva završiti kao prvoplasirana.
A opšte je poznato koliko su prvo mesto i prednost domaćeg terena bitni u trci do jadranskog trona.
Večite rivale sada očekuje duplo kolo u Evroligi, u kom će Crvena zvezda prvo dočekati Valensiju a potom se zaputiti put Katalonije na megdan Barsi, dok Partizan očekuju dva veoma teška gostovanja, najpre Monaku a zatim dva dana kasnije i Virtusu u Bolonji.