Kada Epl kaže da će koronavirus uticati na pad njihove proizvodnje, tj. prihoda jer će „isporuka ajfona u svetu biti privremeno ograničena“, a MMF da bi epidemija mogla doneti pad privrednog rasta celog sveta ove godine, onda je jasno koliko je opasan Covid-19 i da ga ne treba meriti samo brojem umrlih i zaraženih.
Naravno, MMF se ogradio da je reč o scenariju, a ne o realnoj proceni uticaja epidemije, ali da se to već odrazilo na pad u turizmu, saobraćaju i trgovini. Pogotovo što se ne zna da li će se on dalje širiti, pošto se ljudi vraćaju u Kinu s dugih odmora. Sve će, kako je rekla direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva, zavisiti od reakcije Kine i toga koliko će brzo obuzdati epidemiju. Ako se zna da je zasada najefikasniji način bila izolacija celih gradova i miliona ljudi i da se ljudi sada boje svega kineskog…
Francuski ministar zdravlja Olivije Veran je čak naglasio da novi koronavirus vrlo lako može da preraste u pandemiju. Do sada, ukupno je umrlo nešto manje od 2.000 ljudi (od preko 73.000 zaraženih, a samo pet smrtnih slučajeva bilo je van Kine.
Nekako istovremeno
se pojavila najobimnija studija o obrascu ponašanja virusa koja
tvrdi da je epidemija dostigla vrhunac negde oko 23. do 26. januara i
da je počela da opada 11. februara. Problem je samo što je studija
okončana s tim datumom, a samo dva dana kasnije je Kina proširila
definiciju obolelih od koronavirusa i uključila „kliničke
dijagnostikovane slučajeve“, koji su se ranije vodili odvojeno
od „potvrđenih slučajeva“. A
onda su i italijanski gradovi, njih desetak, stavljeni pod neku vrstu
karantina.
Virus je do sada bio
najpogubniji za starije iznad 80 godina i muškarce, a posebno je
ugroženo i medicinsko osoblje (preminuo je čak i direktor bolnice u
Vuhanu). Izveštaj pokazuje da je stopa smrtnosti u provinciji 2,9
odsto, u poređenju s 0,4 odsto u ostatku Kine. Ova otkrića pokazuju
da je ukupna smrtnost od Covid-19 virusa 2,3 odsto na globalnom
nivou. Najveći broj umrlih i zaraženih je upravo u provinciji
Hubej, odnosno u gradu Vuhanu. Studija je potvrdila prethodne
simptome virusa i obrasce prenosa infekcije. Otkriveno je da je oko
80,9 odsto inficiranih imalo blag oblik bolesti, 13,8 težak, a 4,7
kritičan. Broj smrtnih slučajeva među zaraženima ostao je
relativno nizak, ali uvećava se kod onih u starosnoj grupi iznad 80
godina. Kada je reč o polu, muškarci češće umiru od ovog
koronavirusa (2,8 odsto) u odnosu na žene (1,7 odsto). Studija
takođe identifikuje koje grupe hronično bolesnih su pod većim
rizikom. To su oni oboleli od kardiovaskularnih bolesti na prvom
mestu, zatim dijabetičari, onda oni s hroničnim respiratornim
bolestima i s hipertenzijom.
Studija sugeriše i da bi sve ove brojke mogle uskoro da se promene i da treba sačekati povratak svih s odmora, pa i povratak na radna mesta. Svakako, najefikasnije do sada bile su mere „izolacije celih gradova, objavljivanje ključnih informacija (npr. promovisanje pranja ruku, nošenja maski i odlazak kod doktora)“.