Sudanska tenzija nije novost. Sukob traje 20 godina, još od genocida u Dafuru, a eskalirao je tačno četiri godine posle uspešne – velike, demokratke revolucije. Ovako novinarka Nesrin Malik, koja je rođena u Sudanu, započinje svoju kolumnu za Gardijan, u kojoj objašnjava trenutni sukob. Kolaps zemlje je rezultat niza neuspeha, koji su trajali toliko dugo, da su se stanovnici ove države saživeli sa njima i mislili da će trajati zauvek. Ali, od čega zavisi budućnost ove zemlje?
Napetost je trajala sve dok paravojna grupa Rapid Support Forces (RSF) i državna vojska nisu krenule u rat za upravljanje zemljom, a Sudanci postali žrtve borbe za njihove interese.
Glavni grad – Kartum je postao ratna zona. Preplavljen tenkovima, zagušen dimom i pogođen raketnim udarima. Zapravo, sukob je izbio tačno četiri godine od velike revolucije koja je, uprkos svim sumnjama, uspela da smeni predsednika Omara al-Bašira posle skoro 30 godina diktature, korupcije i genocida. Od tada se za moć bore dve sile.
Sudanci su narod koji se usudio na promenu i zato su sada kažnjeni. Država se pridružila arapskoj povorci, koja je u 10 godina zbacila nekoliko dikaktora. U Egiptu je pod Abdel Fatahom al-Sisijem, stari režim ponovo došao na vlast i postao još brutalniji. Najgori scenariji su se odigrali u Libiji, Jemenu i Siriji. Države su zapale u građanski rat, stvarajući milione izbeglica koje su krenule put Evrope.
Ali, i Sudan ima svoju tragediju, samo što je tamo tragedija zakasnila
Prošlonedeljni događaji imaju svoje korene pre 20 godina, a započeti su u marginalizovanom zapadnom delu Darfura. Pobunu protiv vlade je silom ugušila grupa boraca zvanih „Janjaweed“, od kog je kasnije nastao RSF.
Bašir – vojnik koji je došao na vlast islamističkim vojnim udarom, nije poslao svoju vojsku u borbu, već je podsticao plemenske i etničke razlike i dao dozvolu snagama “Janjaweed” da deluju u njegovo ime. Tada je stotine hiljada ljudi poginulo, žene su silovane, a nekoliko miliona ljudi raseljeno.
Zbog genocida su usledili međunarodna kontrola i sankcije, a Međunarodni krivični sud je za katastrofu optužio Bašira. Ipak, od tada se u Sudanu ništa nije promenilo. “Janjaweed” se izgradio u RSF i postao jako snažan pod ratnim vođom Mohamedom Hamdanom Dagalom (poznatijem kao Hemedti). Njegove ambicije su rasle, a Bašir ga je štitio dok je gomilao uticaj i imovinu. Hemedti nije držao svoje obećanje i zajedno sa vojskom, odgurnuo Bašira.
Zatočenici sudanske sudbine
Međunarodna zajednica je izrekla nepromišljene sankcije, koje su onesposobile sudanski narod da se odupre despotskoj vlasti. Nedemokratske vlade i monarhije severne Afrike i Bliskog istoka podržale su vojsku i miliciju nakon revolucije 2019. godine, kako bi sprečile razvoj demokratije u njihovom okruženju. U poslednje vreme se Rusija udružila sa sudanskom milicijom da bi ostvarila svoje interese u zlatu i bezbednosti.
Bolno je suočiti se sa tim, tvrdi sudanska novinarka, ali dodaje da nije sva odgovornost na lokalnim i međunarodnim zvaničnicima. Baširov režim je stvorio veliku klasu koja je pod njegovom vlašću i pokroviteljstvom napredovala. To ih je podstaklo da namerno ignorišu događaje i tešku situaciju u zemlji.
Rat koji sada razara Kartum samo je premijerna predstava onoga što se pripremalo godinama. Za to vreme je prestonica uživala u miru i trenucima prosperiteta. Ta nepažnja je podstakla ogorčenost, razaranje nacionalnog identiteta i bezakonje u kome su napredovali plaćenici i vojskovođe.
Kratak period nade
Nakon revolucije 2019. godine i velike nade o demokratiji, zemlja se ponovo suočila sa realnošću. Demokratski slogani, koji su u jednom trenutku uzvikivani širom zemlje, ubrzo su bili ugušeni od strane različitih frakcija – pobunjeničkih grupa, građanskih partija i interesa elite koja je imala podeljene ideje o Sudanu posle revolucije.
Globalna neodgovornost i zapostavljanje lokalnih zvaničnika utiču na sudbinu Sudana. U vreme revolucije 2019. godine sudanski narod je bio odlučan u tome da više ne želi vojnu vlast.
Ljudi koji su zahtevali zbacivanje vojske i milicije sa vlasti, platili su cenu te odluke i stradali od strane snaga bezbednosti u poslednje četiri godine. Ovom broju sada se dodaju stotine novih, pošto je obeležavanje Bajrama u Sudanu započeto granatiranjem i mecima, između dve strane, od kojih nijedna nije vođena interesima naroda.
Bez sumnje, ovo je mračan trenutak za sve Sudance. Ipak, postoji nada, ali jedino ako sve strane u sukobu shvate da ne postoji mir za jednu od njih. Mir može postojati jedino za sve.
Tagovi
