Muzikon više nije ni toliko mlad – upravo otvarate četvrtu koncertnu sezonu. Koji su najvažniji trenuci koje bi izdvojila iz prethodnih poduhvata?
Prvi i možda najvažniji trenutak je zapravo samo formiranje orkestra, ideja za koju je zaslužan Miloš Jovanović, direktor Muzikona. Došlo je do okupljanja grupe mladih entuzijasta koji vole klasičnu muziku i žele da je podele sa što širim auditorijumom. Kroz dosadašnje tri sezone doživeli smo mnoge lepe trenutke, ali smo se suočavali i sa velikim izazovima. Izdvojila bih svakako koncerte sa velikim umetnicima kao što su Boris Berezovski, Stefan Milenković, Kordelija Hofer Tojč, Minka Popović (…), premijeru prve simfonije Aleksandra Sedlara koja je izazvala ovacije publike, ali i naše gerilske akcije koje su nam omogućile da imamo direktnu komunikaciju sa publikom i pokažemo kako je klasična muzika nešto u čemu može da uživa svako i na svakom mestu. Organizovali smo sviranje i slušanje Mocarta u tramvaju, Muzikon bioskop – projekcije filmova tematski vezane za koncert koji izvodimo, Dan klasike – kada više od 60 lokala u Beogradu pušta klasičnu muziku, a članovi orkestra posećuju lokale i u nekima i sviraju, Koncerte za kućni savet – serijal besplatnih koncerata na krovovima ili u dvorištima za stanare zgrada… Reakcije i podrška publike su nam neprocenjive i to nam daje najveći podsticaj.
Kako će – uz ono poslovično i sada neophodno „Bože zdravlja“ – izgledati sezona Coinflip i šta se krije iza njenog imena?
Coinflip sezona je koncipirana kao spoj tradicionalnog i savremenog „atipičnog“ izvođenja dela klasične muzike. Kroz programe, aranžmane i lokacije, planiramo da predstavimo koncerte koji čine „dve strane novčića“ ideje o izvođenju klasične muzike u XXI veku. Deo koncerata je u klasičnoj formi sa fokusom na usavršavanje izvođenja i saradnji sa gostujućim solistima – vrhunskim stručnjacima iz branše, dok je drugi deo koncerata eksperimentalni u pogledu žanra kompozicija i pružaju publici novu perspektivu iz koje posmatraju klasičnu muziku. Naravno, uzevši u obzir trenutnu situaciju, okolnosti su nepredvidljive, ali mi se trudimo da publici pružimo što više u okviru naših mogućnosti.
Prvi koncert sezone je „Čajanka“ sa Stefanom Milenkovićem u Botaničkoj bašti, originalno je planiran za 16. maj ali je zbog vremena pomeren za 30. maj u 17 časova. Jedva čekamo!
Pandemija je promenila živote svih nas, ali muzičarima je posebno teško pala. Nije bilo nastupa ni putovanja. Ima li, po tebi, razloga za optimizam, za nadu da će posle pošasti uslediti „Roaring 20’s“? I gde je tu mesto klasične muzike?
Ova situacija se pokazala kao veliki izazov za sve nas. Kod muzičara je zapravo najprimetnija pojačana želja za sviranjem, javnim nastupom i kontaktom sa publikom. Tokom pandemije su mnogi ansambli širom sveta nalazili načine da nastupaju, pa je to rezultiralo online koncertima. Muzikon je zajedno sa jazz sastavom Schime za Agelast session izveo kompozicije jazz sastava u aranžmanu za kamerni orkestar. Koncert je izveden na Kolarcu, na našu veliku žalost bez publike, ali ipak je veliki broj ljudi mogao da ga čuje live. Tokom pandemije smo takođe organizovali MuzikONline koncerte i razgovore sa kolegama iz orkestra, kao i značajnim ličnostima iz sveta muzike, ali i drugih branši (Nemanja Radulović, Jasna Dimitrijević, Slavimir Futro, Miloš Petrović…).
Što se tiče planova na naredni period, daćemo sve od sebe da ovo budu „Roaring 20’s“. Imamo puno ideja i nestrpljivi smo da ih podelimo sa publikom.
Reci nam tri pesme/kompozicije koje su tebi (i/ili kolegama) bile posebno važne tokom ovih poslednjih godinu groznih dana.
Izdvojila bih kompozicije koje je Muzikon izveo tokom prethodne koncertne sezone Make Sense. Uspeli smo da izvedemo tri koncerta, dva na otvorenom i jedan online.
– „Heart in a book“ (kompozitor Luka Ignjatović, aranžman Vladimir Nikolov) u okviru Agelast sessiona – jedna od kompozicija sa koncerta „Fusion Makes Sense“ u izvođenju Muzikona i jazz sastava Schime.
– Kompozicija Maje Bosnić „The Upgrade“ (… u izmišljenoj čekaonici iz ne tako daleke budućnosti) koju je orkestar izveo na terasi Kvake 22 u ponoć u okviru koncerta „Midnight Makes Sense“.
– C. Debussy – „Danse sacrée et Danse profane“ koju je orkestar izveo sa gostujućom solistkinjom Minom Marinković (harfa) u Botaničkoj bašti u okviru impresionističkog koncerta „Nature Makes Sense“.
Tagovi
