U trenutku kada je ruski predsednik Vladimir Putin, 2014. godine, doneo odluku da aneksira Krim, ruski ekonomski stručnjaci, bili su, malo je reći zabrinuti i uspaničeni. Pre svega, zbog toga što je ta odluka, mislilo se tada, mogla da izazove početak rata u Ukrajini, a drugo i osudu i sankcije Zapada, koje su tada viđene kao pogubne.

Ali njegov savetnik Andrej Belousov bio je jedan od retkih ekonomista koji je javno stajao na njegovoj strani – čvrsto iza njegove odluke. Štetu, koju su ostali ekonomisti tako često pominjali, nazivao je „nečime, čime se može lako upravljati“, a zapadne sankcije, u kontekstu ruske ekonomije, okarakterisao kao „beznačajne“.

Deceniju kasnije, Belousov – Putinov lojalni saradnik, i poznati podržavaoc državne potrošnje za stimulisanje ekonomije – preuzima najveći izazov Kremlja: nadgledanje ministarstva odbrane u trenutku kada vojna potrošnja raste iznad 7 odsto ruskog BDP-a i teku pripreme za dugi rat u Ukrajini.

„Mislim da Kremlj ovaj rat vidi kao rat iscrpljivanja, a u tom slučaju, pobeđuje ekonomija“, rekla je Aleksandra Prokopenko, saradnica Centra za Evroaziju Karnegi Rusija, ekspertkinja za rusku ekonomiju i bivša savetnica u Ruskoj centralnoj banci.

„Dakle, kombinacija vojne industrije i ekonomiste koji ima veoma strog i jasan pogled na vodeću ulogu države u ekonomiji – može biti ključ za transformaciju snažno militarizovane ekonomije Rusije u pravu ratnu ekonomiju“, dodala je Prokopenko.

Imenovanje tehnokrata od velikog poverenja da upravljaju rastućim vojnim i industrijskim budžetima, samo je znak da je rat glavni prioritet za Kremlj i da Putin zaista veruje da je ratna osnova održiva za rusku ekonomiju.

Sergej Šojgu, dugogodišnji ministar odbrane i koji je s vremena na vreme Putinu pravio društvo u lovu i ribolovu, postavljen je za sekretara ruskog saveta za nacionalnu bezbednost.

Iako je Kremlj pokušavao da izbegne čistke u ministarstvu odbrane, potres je došao ubrzo nakon što je jedan visoki zamenik Šojgua uhapšen zbog optužbi za korupciju, a Šojguova reputacija kao ministra odbrane ukaljana je lošim učinkom ruske vojske u Ukrajini.

Ruslan Calikov, još jedan poslanik Šojgua, podneo je ostavku u ponedeljak.

Gardijan piše da je jedan bivši zvaničnik odbrane rekao da Putin drži Šojgua kao „taoca”, zbog toga što ga je imenovao u Savet bezbednosti, tako da mu „ne da da se povuče”.

Isti zvaničnik je rekao i to da Putin razmišlja u sledećem pravcu: „Ministar odbrane treba da bude ekonomista, neko ko razume kako funkcioniše budžet, ko može da racionalizuje finansijske tokove“.

Govoreći o imenovanju Belousova, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je skrenuo pažnju na činjenicu da potrošnja na odbranu raste, i nagovestio da bi to moglo postati opasno za državu.

„Postepeno se približavamo, iz dobro poznatih razloga, situaciji iz sredine 1980-ih, kada su rashodi za odbranu bili 7,4 odsto“, rekao je Peskov i dodao da to „nije kritično, ali je to pitanje izuzetno važno, pa zahteva veliku pažnju.“

Savremenici opisuju Belousova kao veoma religioznog tehnokratu, koji pravoslavne ikone i verske knjige drži u svojim skromnim kancelarijama, gde je bio potpredsednik vlade od 2020. godine (nakratko je postao vršilac dužnosti premijera tokom pandemije Kovid-19). Navodi se da je Putinov čovek od poverenja i da je radio u vladi od 2008. godine, a bio je i pomoćnik Kremlja od 2013. do 2020. godine.

Anonimni sagovornik Gardijana, koji je radio za Belousova opisuje ga kao efikasnog u planiranju na duže periode, ali i kao ranog zagovornika upotrebe bespilotnih letelica.

„Njegova glavna prednost je to što je sposoban da razmišlja godinama unapred. On je neko sa vizijom, ali i odan sluga. Kremlj veruje da će ovaj rat biti dug, tako da sasvim je logično imati nekoga ko pravi dugoročne planove“, dodao je anonimni sagovornik.

Belousov je u ruskoj vladi poznat i kao kompetentan zvaničnik, koji je „brz sa brojevima“, koji svoj posao radi pažljivo i praktično. Takođe, pominje se i to da je ideološki privržen i lojalan vojnik države, odnosno ruskog predsednika.

Iako je nominacija Belousova za ministarstvo odbrane začudila mnoge, posebno spoljne analitičare, činjenica je da Putin ume da bira civile na čelo tog ministarstva. Tako je, sam Šojgu recimo, tamo došao iz ministarstva za vanredne situacije, i nikada nije služio vojsku.

„Putin očigledno nije baš zadovoljan kako situacija sa ratom teče, a pobeda koju pokušava da postigne nije ni na vidiku“,  rekao je Konstantin Sonin, ekonomista i profesor na Univerzitetu u Čikagu.

„Putin je izuzetno dosledan u načinu na koji bira ljude na najvišim funkcijama. Oni treba da budu potpuno neharizmastični, da nemaju svoju političku bazu. Razlog zašto je izabrao Belousova bila je u osnovi lojalnost, ali i odsustvo lične harizme i ambicija. To je najvažnija karakteristika“, dodao je Sonin.

Belousov je među ekonomistima oduvek najpoznatiji kao neko ko veruje u državni rast i industrijsku politiku. Isticao se i po odsustvu korumpiranosti, tvrdi Sonin, u poređenju sa drugim ruskim zvaničnicima koji su svoja ministarstva često pretvarali u male feude koje kontrolišu.

„On je kao Putinov vojnik. Nema sopstvenu bazu“, zaključuje Sonin.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.