Anemija se leči kod lekara jer pogrešna terapija može da bude štetna, posebno kod dece

Anemija je najčešća bolest u ljudskoj populaciji, a procena je da više od milijarde ljudi na svetu ima ovu bolest koja ne sme da se leči „na svoju ruku“

Anemija je bolest od koje boluje najviše ljudi na svetu, a definiše se kao niske vrednosti hemoglobina u perifernoj krvi. Ako osoba ima anemiju, nivo hemoglobina će biti nizak, a tkiva i organi možda neće dobijati dovoljno kiseonika zbog čega ne mogu normalno da funkcionišu usled čega se javljaju najtipičniji simptomi anemije – umor ili lako zamaranje.

Zašto se javlja anemija?

– Anemija usled nedostatka gvožđa ili sideropenijska anemija je najčešća bolest u ljudskoj populaciji. Procena je da više od milijarde ljudi na svetu ima sideropenijsku anemiju. Većina bolesnika potiče iz nerazvijenih zemalja, dok je učestalost u razvijenim zemljama značajno manja. U našoj zemlji oko 30 odsto dece u drugoj godini života ima ovu anemiju. Sideropenijska anemija nastaje uglavnom zbog neadekvatne, pogrešne ishrane, a najosetljivije grupe su deca u prvoj i drugoj godini života, adolescenti, sportisti, trudnice, dojilje, vegetarijanci i vegani – objašnio je za eKlinika portal pedijatar-hematolog profesor dr Dejan Škorić, šef Službe za hematoonkologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.

Profesor Škorić podseća da osobe kod kojih je nastala sideropenijska anemija obično ishranom ne unose u organizam dovoljno gvožđa.

Najbolja apsorpcija gvožđa je iz majčinog mleka, a najviše ga ima u namirnicama životnjiskog porekla kao što su meso, riba, iznutrice i jaja. Krvalje mleko i biljna hrana, na primer, sadrže veoma malo gvožđa. Na osnovu ovih činjenica, optimalna ishrana za odojče je majčino mleko i uvedena nemlečna ishrana od 4. do 6. meseca života. Kod starije dece i odraslih, najvažnija je kombinovana ishrana sa biljnom i hranom životinjskog porekla – naglašava dr Škorić.

Koji simptomi ukazuju na pojavu sideropenijske anemije?

Sideropenijska anemija, prema obašnjenju sagovornika eKlinika portala, nastaje postepeno, a bolesnici su bledi, osećaju makalsalost i gubitak apetita. Često su uznemireni i razdražljivi, naročito manja deca.

– Najznačajniji znaci anemije se otkrivaju pregledom kardiovaskularnog sistema. Mala deca imaju u sklopu anemije izrazito ubrzan srčani rad – tahikardiju. Kod starije dece i odraslih, tahikardija je manje izražena. Ako je anemija teška, bolesnici i pri najmanjem naporu imaju osećaj lupanja srca, palpitacije – ističe profesor dr Dejan Škorić.

Na koji način se najbolje leči sideropenijska anemija?

Lečenje sideropenijske anemije je, kako kaže dr Škorić, lako i jednostavno, ali je izostanak terapijskog efekta relativno čest.

– Razlozi neuspeha terapije su neredovna primena, nedovoljno duga terapija, kombinovanje leka sa mlekom ili čajem i nastavak pogrešne ishrane. Najčešće se primenjuje peroralna terapija gvožđa u obliku sirupa ili tableta. Bolja apsorpcija gvožđa je, na primer, ako se lek primeni pre obroka, ali, zbog česte mučnine, ostipacije ili dijareje, može da se primeni i u toku obroka. Oko 25 procenata bolesnika loše toleriše preparate gvožđa i imaju pomenute gastrointestinalne tegobe. Međutim, poslednjih godina pojavili su se preparati u vidu lipozomalnog gvožđa, iz kojih je apsorpcija 2 do 3 puta bolja u odnosu na standardne lekove i koji se mnogo bolje tolerišu – naglašava profesor Škorić u intervjuu za portal eKlinika.

Zašto nije dobro da se ljudi sa anemijom sami leče?

Dr Škorić ističe da je pogrešno kada bolesnici sami određuju terapiju i uzimaju lekove za sideropnenijsku anemiju. Neophodno je, kako navodi, da lekar prvo postavi tačnu dijagnozu, jer za neke druge anemije, primena gvožđa nepotrebna i štetna.

– Ako je potvrđena sideropenijska anemija, lekar treba da odredi preparat gvožđa koji bolesniku najviše odgovara i da prati efekte terapije. Veoma je važno naglasiti da nelečena ili pogrešno lečena sideropenijska anemija, može da dovede do smanjene otpornosti bolesnika na infekcije, a kod dece do kognitivnih poremećaja i slabijeg uspeha u školi – upozorava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dejan Škorić, šef Službe za hematoonkologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.