Ipak je posle više godina zavladao narativ da ste vi zapravo izgubili vlast posle onog čuvenog susreta sa Angelom Merkel u Beogradu 2011. godine kada ste je „naljutili“, da ste tada izgubili podršku Zapada koja je bila ključna?
Ja sam po pitanju rešavanja problema Kosova bio čvrst, ali nisam bio krut. Bilo mi je sve vreme, naravno, jasno da Zapadu ne odgovara čvrstina i upornost kojom sam branio naše crvene linije. Tek sam naknadno dobio i punu sliku kako su mene zapadni političari doživljavali u tom trenutku. Jedan od primera toga je moj susret ubrzo posle izbora 2012. sa podsekretarom Stejt departmenta Rikerom koji mi je rekao „bili smo umorni od tvojih crvenih linija u kosovskoj politici“.
Sledeći svoju kosovsku agendu, tražili su nekoga ko bi manje insistirao na zaštiti naših legitimnih interesa. Međutim, bitno je napomenuti da naša kosovska politika ne da nije ugrožavala našu evropsku budućnost, nego smo uspevali istovremeno da imamo period najbržeg procesa evrointegracija i da ostvarimo istorijske uspehe na tom putu. To je jedno od najvećih dostignuća naše vlasti – bilo je potrebno mnogo veštine i rada da štiteći naše interese na Kosovu istovremeno ostvarujemo i najveće uspehe ne samo u procesu evrointegracija već i u celokupnoj međunarodnoj politici. Nažalost, nakon promene vlasti imamo najveću predaju naših interesa na Kosovu i najveće nazadovanje na putu ka EU. Od naše politike „i Kosovo i EU“, došli smo do politike ovog režima „ni Kosovo ni EU“.
Što se tiče Angele Merkel, ona je bila potpuno ubeđena da ću ja na tom sastanku predati srpske interese, odnosno ispuniti sve njene zahteve. Međutim, do takvih njenih očekivanja došlo je zbog pogrešnih informacija koje je dobila od nekih mojih saradnika, mimo mog znanja.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 637
Tagovi
