Ante Tomić je došao u Beogradu povodom Sajma knjiga i tom prilikom dao je veliki intervju za Nedeljnik u kom je govorio o bekstvu iz JNA, „Karauli“, zemljotresima, ogorčenosti zbog Jugoslavije, Putinu i Zelenskom, kolebanju Srbije, novoj panorami Beograda…
Ovde je deo nacionalista opčinjen Putinovom pojavom. Zanima me kako iz njihove vizije sada izgleda činjenica da se ta nepobedivost ipak dovela u pitanje. Kako će oni objasniti posle svih tih vesti o neverovatnom oružju i moći da su se Putin i Rusija zaglavili neplanirano dugo u tom ratu za koji se mislilo da će trajati dve nedelje?
Mislim da niko nije očekivao da će Ukrajinci ovoliko izdržati. U trenutku se otkrila sva slabost Rusije i nešto što, mislim, niko nije znao. Ni Zelenski nije očekivao da će se stvari tako odvijati. Ipak, bojim se šta se sve može dalje dešavati.
Meni je nejasno kolebanje Srbije između Rusije i Zapada. Mislim da je to potpuno bespotrebno. Samo u Beču živi 100.000 Srba. U Rusiji ne živi ni tri i po hiljade Srba. Pre izvesnog vremena putovao sam u Beč, stigao sam u grad, pokvario nam se auto i gde ćemo ga popraviti? Preporuče nam majstora, zove se Božo Toplica i iz Negotina je, a u Beču ima svoju automehaničarsku radionicu. Božo je divan gospodin, stručan, ljubazan i dao nam je prvorazrednu automehaničarsku uslugu za pristojnu cenu. I dok smo čekali da se završi popravka, ja vidim na stolu gradski vodič. Tu su po abecedi proizvodi i usluge u gradu. Listam i shvatim da to nije običan vodič i da su u njemu sva imena i prezimena naša. Uglavnom srpska. Shvatim da se možeš u Beču najesti, ošišati, popraviti auto, popraviti zube, kupiti kućnog ljubimca, pelcovati kućnog ljubimca… i sve to obaviti na srpskom. Možeš živeti u Beču a da ne naučiš nemački. Pored tog velikog istorijskog Beča, postoji manji nezvanični ali ne manje impresivni srpski Beč. Srbija je na Zapadu, i uvek je pripadala Zapadu.
Kad dođem u Andrićgrad, koji mi je potpuno zastrašujući, naiđem na mozaik na kojem je Gavrilo Princip. Ja razumem koji je interes Milorada Dodika i Emira Kusturice da navijaju za Putina. Njima se to dobro isplati. Ali davno je prošlo vreme kada je Gavrilo Princip ubio Ferdinanda. U današnje vreme puno Srba živi pokraj Austrijanaca, koji su njihove komšije, kolege, s kojima igraju preferans, piju pivo ili love smuđeve u dunavskim rukavcima… Oni su prijatelji i odavno nisu neprijatelji. I mi tom Zapadu mnogo više dugujemo nego Rusiji.
Šta si tražio u Andrićgradu?
Zastao sam na putu za Užice. Išao sam na divni književni festival koji u Užicu organizuje Ružica, profesorka srpskog u gimnaziji. Želeo sam videti Andrićgrad. A to je neki falsifikat, nema veze sa autentičnošću…
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 3. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN ISTORIJA
