„Ljudi su se gotovo navikli na poređenja Putina sa Hitlerom“, kaže Nikolas Lele. On tu naviku smatra i upitnom i opasnom. Taj stručnjak za antisemitizam Fondacije Amadeu Antonio u tome prepoznaje obrazac relativizacije nacizma ili čak njegovog izjednačavanja.
Primeri tog obrasca koji se stalno ponavlja mogu se naći u izveštaju koji je nedavno predstavila ta organizacija civilnog društva u Berlinu.
Primeri iz „Špigela“ i „Cajta“
Pod naslovom „Antisemitizam i rat u Ukrajini“ pokriva se široki spektar – od bavljenja jezikom, preko demonstracija tzv. „kverdenkera“, pa do napada Rusije na susednu zemlju. Tim autora smatra da je njihov izveštaj dodatak državnim izveštajima o situaciji, „kako bi se antisemitizam jasno predstavio kao problem za društvo u celini“. Radi se takođe i o „promišljanju jevrejskih perspektiva“.
O čemu razmišlja ukrajinska žrtva Holokausta koja je preživela istrebljivački rat Adolfa Hitlera, a koja danas, posle agresorskog rata Vladimira Putina, nalazi zaštitu u Nemačkoj? Da li su to zaista „neverovatne paralele između nekad i sad“, kako piše „Špigel“? A ugledni nedeljnik „Cajt“ o tome piše pod naslovom: „Šta povezuje Putina i Hitlera“. Za Fondaciju Amadeu Antonio to su primeri koji idu predaleko. Ona smatra da su poređenja sa Hitlerom ili lingvistička naslanjanja na nacistički istrebljivački rat „relativistička u odnosu na Šou (hebrejska reč za Holokaust) i samim tim antisemitska“.
Primeri iz Rusije
Prema mišljenju Nikolasa Lelea, to se još više odnosi na rusku propagandu kojom se opravdava napad na Ukrajinu, a koji se opisuje kao „specijalna operacija“. Predsednik Vladimir Putin govori o „denacifikaciji“, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov opisuje ekonomske sankcije njegovoj zemlji kao „totalni hibridni rat“. To je aluzija na govor o istrajnosti koji je Hitlerov ministar propagande Jozef Gebels održao tokom Drugog svetskog rata u berlinskoj Palati sportova.
Žuta zvezda koju su uveli nacisti i koju su morali da nose svi Jevreji, takođe je igra ulogu u kontekstu rata u Ukrajini. Stigmatizirajuća zvezda s natpisom „Rus“ mogla se videti na proputinovskom protestu, auto-koloni u Berlinu. Ranije su se ljudi sa žutom zviezdom i natpisom „nevakcinisani“ mogli videti na demonstracijama protiv državne korona-politike.
Perfidna zamena teza
Tahera Amer, članica upravnog odbora Fondacije Amadeu Antonio, ocenjuje da je to „perfidna zamena počinioca i žrtve kojom se u konačnici opravdava nasilje u ratu, isto kao i na našim ulicama“. Navodno potlačeni odaju utisak da moraju da se brane od nadmoćne sile. „Nije bitno da li je to NATO, nemačka vlada ili država Izrael.“
U Izveštaju o stanju antisemitizma, protest na takozvanim revolucionarnim majskim demonstracijama u Berlinu je, između ostalog, ocenjen kao „veličanje terora“. Ovoga puta na godišnjem maršu istaknut je transparent „Intifada je naša klasna borba“. A na demonstracijama u znak sećanja na napad desničarskih ekstremista u Hanauu, čuli su se povici „Od Hanaua do Gaze – jalah intifada“. U izveštaju o situaciji Fondacije Amadeu Antonio stoji: „Ko god uzvikuje te parole, taj odobrava i promoviše antisemitski terorizam.“
Žrtva Holokausta umrla u ime „denacifikacije“
Aron Šuster tačno zna šta izazivaju mnogi vidovi antisemitizma unutar i van Nemačke, a posebno među preživelima Holokausta. Taj direktor Centralnog ureda za dobrobit Jevreja u Nemačkoj, nakon početka rata, doveo je u Nemačku oko sto Jevreja iz Ukrajine. „Činjenica da oni sada baš ovde pronalaze zaštitu mnogima je bila nezamisliva.“ Šuster to vidi i kao „znak nade“ – zbog velike spremnosti da se u nemačkim domovima za stare pomogne ljudima koji su proterani iz svoje domovine.
Za Borisa Romančenka je, međutim, sve bilo kasno. Taj 96-godišnjak preživeo je koncentracione logore Buhenvald, Mitelbau-Dora i Bergen-Belzen tokom nacističke ere, a 18. marta 2022. poginuo je u ruskom bombardovanju Harkova. On je postao žrtva „specijalne operacije“ u ime navodne „denacifikacije“ Ukrajine, kako je ruski predsednik Vladimir Putin nazvao taj rat.
Tagovi
