„Ne bi trebalo žuriti sa proverom antitela u organizmu posle vakcinacije“, rekla jedr Marija Gnjatović, naučna saradnica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP). Otkriva i koja vakcina najbrže daje imunitet i po čemu je specifično cepivo „Astra-Zeneke“.
Dr Marija Gnjatović, naučna saradnica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) rekla je da se sve veći broj zaraženih koronavirusom može objasniti opuštanjem građana posle početka vakcinacije.
„Simptomi su različiti kod svake osobe, a zavise i od količine virusa kojoj je neko bio izložen kao i stanja organizma“, navodi Gnjatovićeva.
„Potrebno je vreme da se stvore antitela, pun efekat vakcine bilo kog proizvođača je dve nedelje posle druge doze, ili kasnije. Između prve i druge doze ste ili nezaštićeni ili tek počinje da se stvara“, dodaje Gnjatovićeva, a prenosi RTS.
Prema njenim rečima, „Fajzerova“ vakcina daje najbrži humoralni, serološki odgovor.
„Antitela kod većine građana koje smo testirali stvaraju se dve do tri nedelje nakon prve doze vakcine, preko 85 odsto. Za drugu dozu se očekuje da produži trajanje serološkog odgovora“, objašnjava Gnjatovićeva.
„Sputnjik v“ vakcina daje odgovor nekoliko dana posle „Fajzerove vakcine“, oko 80 odsto ljudi ima antitela nakon tri nedelje od primanja prve, ali se pun odgovor dobija tek posle druge doze.
Kako je istakla, primećeno je da kod starijih osoba imunološki odgovor dolazi kasnije.
Navodi da se merenje količine antintela preporučuje dve do tri nedelje nakon druge doze.
Po čemu je specifična vakcina „Astra-Zeneke“
Gnjatovićeva apeluje na građane da ne žure sa zahtevima za merenjem antitela.
„Za sve vrste vakcina to se može uraditi posle pomenutog perioda, osim vakcine ‘Astra-Zeneke’ pošto se u slučaju tog cepiva druga doza prima čak 12 nedelja posle prve.
Gnjatovićeva navodi da je vakcina „Astra-Zeneke“ slična „sputnjikovoj“ i da stvara imunitet dvadesetak dana posle primanja prve doze koji u slučaju zaražavanja sprečava pojavu teže kliničke slike.
Neželjene reakcije kod „sputnjika“ mogu biti glavobolja i kratkotrajna povišena temepratura. Nikave ozbiljne nuspojave nisu primećene kod „sputnjika“, pa se isto može očekivati i za cepivo „Astra-Zeneke“, dodaje naučna saradnica Instituta za primenu nuklearne energije.
Atintela se stvaraju posle dvadesetak dana, daje dobru zaštitu između u periodu između primanja prve i druge doze vakcine.
Ispitivanjima se došlo se do zaključka da je najbolji efekat vakcina „Astra-Zeneke“ kada se druga doza primi 12 nedelja posle od prve, ukazuje Gnjatovićeva.
Dodaje se da istu preporuku za primenu očekuje i za „Fajzerovu“ vakcinu koja takođe daje dobar odgovor posle prve doze.
Naglasila je da podaci iz Britanije pokazuju da cepiva „Astra-Zeneke“ i „Fajzera“ u više od 90 odsto slučajeva štite od težih oblika kovida 19 posle prve doze.
Da li nas vakcine štite i od različitih sojeva virusa
„Prema preliminarnim rezultatima, sve vakcine koje se upotrebljavaju u Srbiji štite od britanskog soja koronavirusa. Ne može se očekivati da će se protein virusa toliko izmeniti da vakcine postanu potpno neefikasne u borbi protiv različitih sojeva, učinak može biti samo umanjen“, kaže Gnjatovićeva.
„Ne postoje jasno definsane vrednosti količine antitela od zaštite od infekcije ili teže kliničke slike posle imunizacije. Znamo da referentne vrednosti antitela štite od ponovne prirodne infekcije, a to se očekuje i od vakcinacije“, kaže Gnjatovićeva.
Govoreći o slučajevima zaražavanja koronavirusom posle primanja druge doze vakcine, Gnjatovićeva napominje da se to dešavalo dan-dva posle primanja druge doze, ukazujući da je većina građana primila kineski „sinofarm“ kod koga se se najsporije stvara imunitet.
Gnjatovićeva smatra da je za kolektivni imunitet potrebno još ovoliko vakcinacija koliko je građana imunizovano do sada (1.792.912, 647.019 osoba dobilo drugu dozu cepiva) i da se to dogodi u što kraćem vremenskom roku kako bi se sprečila transmisija ili bar usporilo širenje zaraze.
Tagovi
