Iako predsednik SAD Džozef Bajden neće biti na izbornom listiću na predsedničkim izborima u novembru glasači će na tim izborima odmeravati njegovo nasleđe, piše danas agencija AP.
Mada će potpredsednica Kamala Haris najverovatnije preuzeti njegovo mesto kao predvodnik Demokrata, Bajdenov učinak ostaje i dalje pod velikim upitnikom, ukoliko pobedi republikanac Donald Tramp.
Kako će Bajdenov jedan mandat i njegova odluka da se povuče ostati zapamćeni biće prožeto sa izbornim uspehom Kamale Haris u novembru, posebno s obzirom na to da potpredsednica SAD vodi kampanju tesno povezanu sa dosadašnjim ostvarenjima Bajdenove administracije.
Bajden će imati priliku da ukaže na svoje nasleđe – sveobuhvatni domaći zakoni, obnova saveza u inostrastvu, odbrana demokratije – većeras kada se bude obratio javnosti iz Bele kuće o svojoj odluci da se povuče iz trke i o tome „šta predstoji“.
Bez obzira koliko je Bajden frustriran time što ga je njegova partija potisnula, a, kako piše AP, on je vrlo povređen, suviše zavisi od ovih izbora da bi on od njih samo okrenuo glavu.
Bajden je dao podršku Kamali Haris ubrzo pošto je objavio u nedelju da se povlači iz predsedničke trke, čime joj je zapravo dao prednost nad mogućim izazivačima za predsedničku nominaciju demokrata, i pomogao joj da sa tom prednošću krene u kandidaturu usmerenu u velikoj meri ka nastavku njegove agende.
„Ako ona pobedi onda će to biti potvrda da je učinio ispravnu stvar borbom protiv pretnje koju predstavlja Tramp i on će biti viđen kao legenda u ime demokratije“, rekao je predsednički istoričar Lindzi Červinski, izvršni direktor Predsedničke biblioteke u Maunt Vernonu.
„Ako ona izgubi onda će se postavljati pitanja tipa da li se suviše kasno povukao, da li bi Demokratska stranka bila efikasnija da je rekao da se neće kandidovati za drugi mandat“, dodao je istoričar.
Slična pitanja, o tome šta bi bilo kad bi bilo, postavljaju se na kraju svakog predsedništva, ukazuje AP dodajući da Bajdenov otpor da se suoči sa pitanjima o sopstvenoj sposobnosti za tu funkciju i zatim njegovo kasno povinovanje pred krizom poverenja njegove stranke – podižu taj ulog.Poslednji potpredsednik zemlje koji se kandidovao za predsednika bio je demokrata Al Gor koji je nastojao da se distancira od predsednika Bila Klintona tokom kampanje 2000. posle Klintonove afere sa stažistkinjom u Beloj kući.
Za razliku od njega Haris je provela veći deo tokom poslednje tri godine hvaleći Bajdenovo delovanje, što znači da bi sada bilo kakav pokušaj distanciranja bilo veoma teško objasniti. Zbog toga ona mora da se osloni na Bajdenovu političku operaciju koju je nasledila da pobedi na izborima sa samo nešto više od 100 dana kampanje pred njom.
U obraćanju osoblju u izbornom štabu u ponedljak Haris je rekla da je ono što je Bajden ostvario, u samo nešto više od tri i po godine, bez premca u savremenoj istoriji.
Tramp i njegovi saveznici su međutim, sa druge strane želeli da odmah povežu Haris sa Bajdenovim učinkom, čak i pre nego što je predsednik napustio trku, ne ističući dobre strane.
U jednom imejlu pristalicama Tramp piše da je učinak Kamale Haris isto tako užasan kao Bajdenov, jer su oni zapravo nedeljivi.
Bajden je ove nedelje obećao zaposlenim u njegovoj bivšoj izbornoj kampanji da će i dalje u njoj učestvovati, te da će i dalje putovati unaokolo.
Njegovi savetnici kažu da on namerava da učestvuje na skupovima za kampanju i za prikupljanje sredstava u prilog Haris, mada mnogo sporijim tempom nego što bi radio da je i dalje predsednički kandidat.
Savetnici potresednice Haris će na kraju morati da odluče kako da se pojavi predsednik, čija popularnost je pala kada su glasači obe stranke dovodili u pitanje njegovu spremnost za obavljanje predsedničke dužnosti.
Predsednikovi saveznici insistiraju da, bez obzira na sve, Bajdenovo mesto u istoriji ostaje nepromenjeno.
Bajdenova pobeda 2020, predstavljala je pobedu koja je zaštitila zemlju od predsedništva Donalda Trampa, rekao je predstavnik Kongresa Stiven Horsford, predsedavajući crnog kokusa u Kongresu.
„Tačno je da sada moramo to da ponovimo u novembru, ali da je Donald Tramp bio predsednik još četiri godine, šteta i razaranje naše demokratije bi otišlo još dalje“, rekao je Horsford.
Met Benet suosnivač instituta „Third Way“ predviđa da će biti razlike u kratkoročnom sećanju na Bajdena i njegovom nasleđu ako demokrate izgube u novembru.
„Istina je da ako izgubimo to će zamagliti stvari za njega kratkoročno zato što će demokrate morati da se suoče sa Trampom“, rekao je Benet. „Dugoročno kada istorija bude sudila Bajdenu oni će ga gledati po njegovim zaslugama. Oni će ga procenjivati po onome što je uradio ili nije uradio kao predsednik i oni će ga procenjivati vrlo pozitivno“, dodao je on.
Tagovi
